{"id":125,"date":"2019-10-10T20:13:14","date_gmt":"2019-10-10T18:13:14","guid":{"rendered":"http:\/\/skolarbbos.net\/?p=125"},"modified":"2019-11-13T09:45:27","modified_gmt":"2019-11-13T07:45:27","slug":"procesor","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/skolarbbos.net\/?p=125","title":{"rendered":"Procesor"},"content":{"rendered":"<p>Da bi se procesori, kvalitetniji od manje kvalitetnih, mogli razlikovati postoje tipovi, oznake i karakteristike procesora. U dana\u0161njim trgovinama vidimo enormne razlike u ceni procesora, a \u010desto nam njihova imena i karakteristike ni\u0161ta ne zna\u010de, mislimo da ako kupujemo skuplje kupujemo i bolje, no to nije uvijek slu\u010daj. Za raspoznavanje i pravljenje selekcije izme\u0111u dobrih i onih lo\u0161ijih procesora se slu\u017eimo se tipom procesora, njegovim karakteristikama i oznakama. Ve\u0107ina ljudi koji kupuju ra\u010dunar ne znaju koliko je CPU ( procesor ) u stvari bitna komponenta i ne znaju raspoznati izme\u0111u dobrih i lo\u0161ih procesora. Ve\u0107inom se tipovi procesora dele na po mnogima glavnu podelu CPU-a po tipu na power CPU (va\u017ena je snaga procesora i analogno tome je skuplji, ali verovatno i kvalitetniji) i budget CPU (va\u017ena je cena procesora, tra\u017ei se ekonomi\u010dnije re\u0161enje ).<\/p>\n<p>Druga vrlo va\u017ena podela je ta po tipu socketa kojeg neki procesor koristi jer ako imamo procesor, a nemam odgovaraju\u0107e podno\u017eje, taj procesor nam ne vredi ni\u0161ta jer ga mi ne\u0107emo biti u mogu\u0107nosti koristiti. Karakteristike procesora nam govore kakav je taj doti\u010dni procesor. U ve\u0107ini slu\u010dajeva, bar \u0161to se procesora ti\u010de \u0161to su ve\u0107i bojevi u njegovim karakteristikama zna\u010di da je taj procesor bolji, br\u017ei, ja\u010di i sve \u0161to se jo\u0161 od njega o\u010dekuje. U karakteristike spadaju:<\/p>\n<ul>\n<li>brzina sabirnice\u00a0 (FSB &#8211; Front Side Bus),<\/li>\n<li>cache memorija (L1, L1, L2),<\/li>\n<li>clock mno\u017eitelj,<\/li>\n<li>napon napajanja,<\/li>\n<li>napon U\/I jedinica,<\/li>\n<li>broj tranzistora,<\/li>\n<li>veli\u010dina internog registra ( u bitovima ) itd.<\/li>\n<\/ul>\n<p>No te su najosnovnije karakteristike. Oznaka procesora je njegovo ime koje sadr\u017ei ime firme koja je proizvela taj procesor i naziv modela tog procesora (npr. AMD Athlon) uz koji jo\u0161 mo\u017ee biti dodatna \u0161ifra ( broj modela ) koja ozna\u010dava da je to noviji\/stariji model toga istog modela procesora ( npr. AMD Athlon 1500+ ).<\/p>\n<p><img loading=\"lazy\" decoding=\"async\" class=\"size-full wp-image-126 aligncenter\" src=\"http:\/\/skolarbbos.net\/wp-content\/uploads\/2015\/10\/5.1.jpg\" alt=\"5.1\" width=\"610\" height=\"343\" srcset=\"https:\/\/skolarbbos.net\/wp-content\/uploads\/2015\/10\/5.1.jpg 610w, https:\/\/skolarbbos.net\/wp-content\/uploads\/2015\/10\/5.1-300x169.jpg 300w\" sizes=\"auto, (max-width: 610px) 100vw, 610px\" \/><\/p>\n<p>Potreba za ja\u010dim i br\u017eim procesorima ja\u010dala je sa usavr\u0161avanjem drugih komponenti koje su za izvo\u0111enje svojih instrukcija i procesa zahtjevale bolje procesore, tj. br\u017ee izvo\u0111enje naredbi.<\/p>\n<p>Najve\u0107i trag u procesorskoj istoriji ostavila je kompanija Intel sa svojim 32-bitnim procesorom Intel 80386 1985. Godine, koji je tako\u0111e prvi 32-bitni procesor u istoriji i sa Intel Pentium procesorima koji su ra\u010dunaru olak\u0161ali povezivanje \u201estvarnog sveta\u201c kao govor, zvuk, fotografije i rukopis i ubrzo postali svetski poznati brand, te kompanija IBM koja je uvela prvi 64-bitni procesor ve\u0107 1961. godine.<\/p>\n<p>1971. godine proizveden je mikroprocesor 4004 koji je ozna\u010dio po\u010detak ere procesora, slede\u0107e godine na tr\u017ei\u0161te je iza\u0161ao mikroprocesor 8008 koji je bio duplo ja\u010di i br\u017ei od 4004. 1974. godine iza\u0161ao je Intel 8080 koji je postao mozak prvog PC-a Altair. 1985. godine iza\u0161ao je prvi 32-bitni procesor Intel 80386 koji je imao 100 puta vi\u0161e tranzistora od mikroprocesora 4004 te je mogao obavljati \u201emulti-tasking\u201c. 1989. godine, iza\u0161ao je Intel486\u2122 DX CPU mikroprocesor koji je prvi procesor koji je ponudio da se matemati\u010dki koprocesor ugradi u njega kako bi olak\u0161ao matemati\u010dke funkcije izvo\u0111ene u CPU-u i tako ubrzao rad ra\u010dunara. 1993. godine iza\u0161ao je prvi Intel procesor sa Pentium oznakom. 1995. godine Intel\u00ae Pentium\u00ae Pro procesor je prvi procesor koji ima cache memoriju koja dodatno ubrzava rad procesora. 2000. godine iza\u0161ao je procesor koji \u0107e promeniti celu istoriju procesora, Intel\u00ae Pentium\u00ae\u00a0 4, uveo je mnoge nove procedure kao \u0161to su: istovremeni rad vi\u0161e multimedijskih programa i interneta, dekodiranje muzike za MP3, ra\u010dunar mo\u017ee izraditi kvalitetni video i mnoge druge zna\u010dajke.<\/p>\n<p>64-bitni procesori postoje jo\u0161 od 1970-ih u superra\u010dunalima Cray-1 ( 1975.g ), CDC 6000 Series (1964.g, 60-bitni). Sredinom 1990-ih neke tvrke ( HAL Computer Systems, Hawlett Packard, IBM, Silicon Graphics ) su razvile arhitekturu i tehnologiju 64-bitne radne stanice. 2006. godine u proizvodnju je izdan prvi dvojezgreni procesor. On radi na temelju virtualnih jezgri, zapravo nema dva jezgra, ve\u0107 je jedna jezgra podeljena na dve virtualne kako bi se procesi i zadaci procesora podelile i br\u017ee izvodile. U dana\u0161nje vreme se koriste Quad Core procesori koji se sastoje od dva procesora od kojih je svaki podeljen na dva jezgra.<\/p>\n<p>Istorijski razvoj procesora je bio iznimno brz, naime procesori su u 30 godina sa brzine od 108kHz do\u0161li na brzinu od 5GHz, da se automobilska industrija tako razvijala sada bi od San Francisca do New Yorka doputovali za 13 sekundi (2500km). Te\u0161ko je poverovati da se sve do nedavno nije uop\u0161te niti znalo za pojam vi\u0161ejezgreni procesori jer oni tada nisu ni postojali. No u dana\u0161nje vreme te\u0161ko je zamisliti procesor koji nije vi\u0161ejezgreni jer se takvi gotovo pa i ne proizvode vi\u0161e. Kada ka\u017eemo re\u010d procesor, prvo pitanje koje nam padne napamet je koliko je jezgreni i da li je Intel-ov ili AMD-ov. Do pre svega par godina bio je luksuz imati vi\u0161ejezgreni procesor, a danas se taj luksuz pretvorio u komercijalu, tj. \u010desto se samo nabijaju jezgre procesorima jer je ljudska zabluda da procesor koji ima vi\u0161e jezgri je nu\u017eno bolji, br\u017ei i sna\u017eniji. Svakim danom se nove tehnologije i novi trendovi razvijaju u vezi vi\u0161ejezgrenih procesora, kao i ostatka ra\u010dunarnih komponenti. Vi\u0161ejezgreni procesori su podignuli mnogo pra\u0161ine u ra\u010dunarskom svetu, no doneli su i mnoga pitanja, mnoge nove kvalitete, mnoge nove izazove kako za ra\u010dunarske arhitekte tako i za programere. Naravno da je bolje imati \u0161to vi\u0161e jezgra jer se posao tada deli na vi\u0161e manjih delova i izvodi se br\u017ee. No da li se izvodi br\u017ee onoliko puta koliko ima jezgri i da li je toliko puta sna\u017eniji, toliko puta skuplji i tako u nedogled&#8230;<\/p>\n<p>Procesor (u stvari kratak oblik za re\u010d mikroprocesor, koji se \u010desto zove i CPU ili centralna procesorska jedinica) predstavlja sredi\u0161nji sastavni deo PC ra\u010dunara. Ova vitalna komponenta je na neki na\u010din odgovorna za sve \u0161to radi PC ra\u010dunar. Procesor pored ostalog odre\u0111uje, u najmanju ruku delimi\u010dno, koji operativni sistemi \u0107e se upotrebiti, koji softverski paket mo\u017ee da radi na PC ra\u010dunaru, koliko mu je elektri\u010dne energije potrebno i koliko \u0107e sistem biti stabilan. Procesor tako\u0111e uglavnom odre\u0111uje i koliko \u0107e ceo sistem da ko\u0161ta: \u0161to je procesor noviji i mo\u0107niji, \u201cma\u0161ina\u201d \u0107e biti skuplja. Kada je ma\u0111ar po ro\u0111enju John von Neumann prvi predlo\u017eio pam\u0107enje niza instrukcija &#8211; to \u0107e re\u0107i programa &#8211; u istoj memoriji gde se nalaze i podaci, to je stvarno bila inovativna ideja. On je to napisao 1945. godine u svom &#8220;Prvom nacrtu izve\u0161taja o EDVAC-u&#8221;. U tom izve\u0161taju, ra\u010dunar je bio organizovan u \u010detiri glavne celine:<\/p>\n<ul>\n<li>centralna aritmeti\u010dka jedinica,<\/li>\n<li>centralna upravlja\u010dka jedinica,<\/li>\n<li>memorija i<\/li>\n<li>ulazno\/izlazni uredjaji.<\/li>\n<\/ul>\n<p>Danas, posle vi\u0161e od pola veka, gotovo svi procesori imaju &#8220;von Neumann-ovu&#8221; arhitekturu.\u00a0 Osnovni delovi procesora su:<\/p>\n<ol>\n<li><strong>Jezgro<\/strong> (Mancheter, Northwood, Prescott, Smithfield, Toledo&#8230;),<\/li>\n<li>L2 cache,<\/li>\n<li>L1 cache (instrukcijski)<\/li>\n<li>L1 cache (informacioni)<\/li>\n<li>Logicki \u010dip<\/li>\n<li>Memorijska sabirnica (BUS)<\/li>\n<li>Pinovi (&#8221;noge procesora&#8221;)<\/li>\n<\/ol>\n<p><img loading=\"lazy\" decoding=\"async\" class=\"size-full wp-image-129 aligncenter\" src=\"http:\/\/skolarbbos.net\/wp-content\/uploads\/2015\/10\/5.2.jpg\" alt=\"5.2\" width=\"521\" height=\"374\" srcset=\"https:\/\/skolarbbos.net\/wp-content\/uploads\/2015\/10\/5.2.jpg 521w, https:\/\/skolarbbos.net\/wp-content\/uploads\/2015\/10\/5.2-300x215.jpg 300w, https:\/\/skolarbbos.net\/wp-content\/uploads\/2015\/10\/5.2-120x85.jpg 120w\" sizes=\"auto, (max-width: 521px) 100vw, 521px\" \/><\/p>\n<p>Procesor defini\u0161e tip PC ra\u010dunara. U njemu se realizuju sve ra\u010dunske i logi\u010dke operacije i izvr\u0161avaju komande koje su zadate programom. Karakteristike procesora su odre\u0111ene njegovom arhitekturom. To su:<\/p>\n<ul>\n<li>brzina procesora,<\/li>\n<li>du\u017eina procesorske rije\u010di,<\/li>\n<li>radni takt i<\/li>\n<li>interni ke\u0161.<\/li>\n<\/ul>\n<p><strong>Brzina procesora <\/strong>izra\u017eava se u milionima operacija koje procesor mo\u017ee da obradi u jednoj sekundi &#8211; MIPS-ovima (<strong>M<\/strong>ilion <strong>I<\/strong>nstruction <strong>P<\/strong>er <strong>S<\/strong>econd) ili MFLOPS-ima (<strong>M<\/strong>ilion <strong>F<\/strong>loating <strong>P<\/strong>oint <strong>O<\/strong>perations <strong>P<\/strong>er <strong>S<\/strong>econd). Procesor nije sastavni deo osnovne plo\u010de, nego se na osnovnoj plo\u010di samo nalaze konektori za njegovo priklju\u010denje. Zbog velike brzine rada dolazi do velikog zagrejavanja procesora pa se na njih montira dodatni ventilator koji ih hladi.<\/p>\n<p>Brzina se rada procesora kvantitativno ne meri u megahercima, kako se standardno ozna\u010davaju, nego u flopovima. Na starim je ra\u010dunarima jo\u0161 postojao i matemati\u010dki koprocesor, koji je omogu\u0107avao operacije s pomi\u010dnim zarezom, a danas je to sastavni deo samog centralnog procesora. Da bi se ubrzao ra\u010dunar procesor ima svoju priru\u010dnu memoriju (engl. &#8221;Cache&#8221;) za podatke i instrukcije tako da ih mo\u017ee dohvatati puno br\u017ee nego iz glavne memorije. Danas mo\u017eemo videti kako su &#8220;spremnici&#8221; sve ve\u0107i, te bolji proporcionalno sa radnim taktom. Procesoru je mogu\u0107e di\u0107i radni takt iznad nazivnog te samim time efektivno povisiti performanse &#8211; ta se metoda zove [[overclocking]]. No, krajnji rezultat moze biti uni\u0161tenje procesora. Ta metoda je zapravo sasvim suvi\u0161na za ra\u010dunare koje imaju slabe operativne delove, jer ne\u0107emo zapravo za tih 15% dobiti skoro ni\u0161ta. Na ovaj na\u010din mo\u017eemo uporediti brzinu AMD i Intel procesora.<\/p>\n<p><strong>Funkcije procesora<\/strong><\/p>\n<p>Procesor (centralni procesor, centralna jedinica) predstavlja programski upravljan digitalni ure\u0111aj koji obavlja slede\u0107e funkcije:<\/p>\n<ol>\n<li>na osnovu instrukcija obra\u0111uje podatke izvr\u0161avanjem nad njima relativno prostih operacija-ma\u0161inskih operacija;<\/li>\n<li>donosi odluke u procesu obrade o toku odvijanja izvr\u0161enja instrukcija programa;<\/li>\n<li>upravlja ostalim komponentama ra\u010dunara;<\/li>\n<li>obezbe\u0111uje prenos podataka izme\u0111u komponenata ra\u010dunara, kao i razmenu podataka saspoljnim okru\u017eenjem.<\/li>\n<\/ol>\n<p>Procesor radi izvr\u0161avaju\u0107i program sme\u0161ten u operativnu memoriju, koji se sastoji od slede\u0107ih aktivnosti:<\/p>\n<ul>\n<li>prenos (pozivanje) svake instrukcije izoperativne memorije u upravlja\u010dku jedinicu;<\/li>\n<li>prenos podataka iz operativne memorijeili registra procesora u aritmeti\u010dko-logi\u010dku jedinicu;<\/li>\n<li>izvr\u0161enje (realizacija) operacijepredvi\u0111ene tom instrukcijom;<\/li>\n<li>pam\u0107enje rezultata u operativnoj memoriji ili registrima.<\/li>\n<\/ul>\n<p><strong>Pitanja<\/strong><\/p>\n<ol>\n<li>Kako je ra\u010dunar bio organizovan po von Neumann-u?<\/li>\n<li>Koji su osnovni delovi procesora?<\/li>\n<li>\u0160ta je procesor?<\/li>\n<li>Koje su karakteristike procesora?<\/li>\n<li>Kako se\u00b8izra\u017eava brzina procesora?<\/li>\n<li>Koje su funkcije procesora?<\/li>\n<\/ol>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Da bi se procesori, kvalitetniji od manje kvalitetnih, mogli razlikovati postoje tipovi,<a class=\"moretag\" href=\"https:\/\/skolarbbos.net\/?p=125\"> &lt;b&gt;[Nastavi sa \u010ditanjem...]&lt;\/b&gt;<\/a>","protected":false},"author":1,"featured_media":127,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[],"class_list":["post-125","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-hardver"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/125","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=125"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/125\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1298,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/125\/revisions\/1298"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/127"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=125"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=125"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=125"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}