{"id":133,"date":"2019-11-12T20:58:44","date_gmt":"2019-11-12T18:58:44","guid":{"rendered":"http:\/\/skolarbbos.net\/?p=133"},"modified":"2019-12-09T09:42:18","modified_gmt":"2019-12-09T07:42:18","slug":"uvod-u-html5","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/skolarbbos.net\/?p=133","title":{"rendered":"Uvod u HTML5"},"content":{"rendered":"

HTML ozna\u010dava skra\u0107enicu od engleskih re\u010di Hyper Text Markup Language i on je zvani\u010dni jezik veb stranica, poznat pod imenom \u201ehipertekstualni markerski jezik”. HTML nije ra\u010dunarski programski jezik. To je markerski jezik, koji postavlja uputstva ili oznake (tagove) oko teksta tako da bi internet preglednik znao kako da na ekranu prika\u017ee odre\u0111eni tekst.<\/em> HTML zapravo predstavlja skup instrukcija za preglednik veba. Na primer, oznaka:<\/p>\n

<b>Text to display on screen<\/b><\/p>\n

govori pretra\u017eiva\u010du veba da prika\u017ee podebljano tekst koji se nalazi izme\u0111u po\u010detne oznake <b> i krajnje oznake <\/b>.<\/p>\n

HTML je 1990. godine kreirao Tim Berners Li, tada zaposlen u CERN-u<\/em>. Uporedo je stvoren i prvi web browser. U to doba, internet je postojao, ali u mnogo druga\u010dijem obliku nego danas. HTML je, u tom prvobitnom periodu razvoja, omogu\u0107io lak\u0161u saradnju na projektima na velikoj udaljenosti. Pomo\u0107u njega prenosimo prost k\u00f4d (tekst) od izvora do primaoca, \u010diji browser taj kod interpretira u smislen dokument.<\/p>\n

HTML se danas znatno razlikuje od te prvobitne verzije, ali je zadr\u017eao osnove na kojima je kreiran. Berners Li nije za\u0161titio HTML i objavljen je pod open source uslovima. Tokom godina, konstantno je unapre\u0111ivan, a i osnovan je W3C (World Wide Web Consortium – www.w3.org) koji se bavi standardizacijom i unapre\u0111enjem HTML i drugih standarda.<\/em> Tako\u0111e, 2004. osnovan je WHATWG<\/a> (Web Hypertext Application Technology Working Group – www.whatwg.org) od strane zaposlenih u kompanijama usko vezanim za web, kao \u0161to su Apple, Mozilla, Opera i mnoge druge, a sve kao odgovor na tromost W3C-a u razvoju novih tehnologija.<\/p>\n

Danas, W3C i WHATWG su dva najbitnija tela koja se bave budu\u0107no\u0161\u0107u interneta. Trenutno je u razvoju nova verzija HTML-a u verziji 5 koju zajedni\u010dki razvijaju W3C i WHATWG. Finalna verzija se o\u010dekuje u godinama koje dolaze, ali se dosta elemenata ve\u0107 mo\u017ee danas koristiti uz odre\u0111ena ograni\u010denja.<\/p>\n

Postoje brojni besplatni alati pomo\u0107u kojih mo\u017eete da pi\u0161ete za veb strane, a koji su u skladu sa HTML standardima. Neki alati su toliko usavr\u0161eni da vam znanje HTML ili CSS skoro nije ni potrebno. Takav je na primer Adobeov Dreamweaver. Apple ra\u010dunari sadr\u017ee programe koji omogu\u0107avaju da na jednostavan, lak i efikasan na\u010din izgradite (napravite) veb stranu. To \u0107ete u\u010dini kada poka\u017eete na neki sadr\u017eaj i kliknete taster mi\u0161a, prevu\u010dete taj sadr\u017eaj i spustite ga. Me\u0111utim, kada bude bilo potrebno da se odvojite od \u0161ablona, prilagodite stranu ili uradite ne\u0161to izvan skupa komandi iz menija, zatreba\u0107e vam HTML i CSS. Ovi alati su sjajni i zna\u010dajno olak\u0161avaju i \u010dine zabavnim izradu veb strane. Naime, pomo\u0107u njih veb strane izra\u0111ujete ru\u010dno i na taj na\u010din mo\u017eete vi\u0161e da uti\u010dete na njihov izgled i na to kako \u0107e se pona\u0161ati. Sve \u0161to vam je potrebno jeste dobar program za ure\u0111ivanje teksta (tekst editor), pretra\u017eiva\u010d veba i malo strpljenja.<\/p>\n

HTML5 je poslednja verzija markerskog jezika HTML i ovom verzijom HTML je dobio na funkcionalnosti,<\/em> s obzirom na to da su prethodne verzije koristile pomo\u0107 drugih markerskih ili skript jezika, \u0161to su bili njihovi glavni nedostaci. CSS mnogo je efikasniji u kontrolisanju izgleda veb strane, s obzirom na to da je HTML5 fokusiran vi\u0161e na strukturu, a ne na izgled strane.<\/p>\n

Izrada HTML strana ne zahteva puno opreme. Sve \u0161to vam je potrebno jeste ra\u010dunar, veb pretra\u017eiva\u010d interneta, kao \u0161to su Internet Explorer ili Mozilla Firefox, i editor teksta, kao \u0161to je Notepad. Pomo\u0107u ovih nekoliko stavki, mo\u017eete da izradite bilo koju veb stranu koju zamislite. Tako\u0111e, izradi\u0107ete folder sa datotekama u koju \u0107ete skladi\u0161titi zavr\u0161ene datoteke. Da biste uspe\u0161no izvr\u0161ili zadatke, proverite da li su sve ove stvari spremne za izradu HTML dokumenta.<\/p>\n

Na intemetu se mogu na\u0107i brojni besplatni HTML editori koji \u0107e vam pomo\u0107i u izradi HTML dokumenata. Oni su vrsta HTML programa za ure\u0111enje teksta i poseduju specifi\u010dne menije, komandnu dugmad i formatiranje pomo\u0107u kojih je mogu\u0107e napisati HTML dokumente. Ako se odlu\u010dite da koristite neki HTML editor, imajte na umu da oni nisu programirani ili konfigurisani za HTML5 kod, ve\u0107 za za HTML4 ili 4.01 Translation, verzije koje prethode verziji HTML5. HTML5 oznake stoga ne\u0107e biti raspolo\u017eive za ve\u0107inu HTML editora.<\/p>\n

Konzorcijum World Wide Weba (World Wide Web Consortium) ili W3C je upravno telo za ceo svet za internet standarde, lako nema legalni autoritet, W3C obezbe\u0111uje uskla\u0111enost op\u0161te prihva\u0107enih standarda za kompanije koje proizvode softver i jezike za internet. \u010clanovi ovog tela su kompanije Microsoft, Apple, IBM, Hewlett-Packard i druge. Ovo telo okuplja velike kompanije koje se dogovaraju o predlo\u017eenim promenama i implikacijama za specifi\u010dne internet jezike i tehnologije, kao \u0161to su HTML, CSS i pretra\u017eiva\u010di veba. Telo je prikupilo (prevelo) standarde, preporu\u010dene ispravke i op\u0161teva\u017ee\u0107e statuse ve\u0107ine veb tehnologija. Posetite veb stranu (na: www.w3.org) da biste videli poslednje promene HTML-a i CSS-a.<\/p>\n

HTML oznake predstavljaju instrukcije za pretra\u017eiva\u010de o sadr\u017eaju nekog elementa. Na primer, ovde imamo HTML element koji saop\u0161tava pretra\u017eiva\u010du da prika\u017ee tekst izme\u0111u oznaka u vidu pasusa: <\/em><\/p>\n

<p>Text content of the element<\/p><\/em><\/p>\n

Oznake se sastoje iz ugaonih zagrada izme\u0111u kojih se nalaze instrukcije za ozna\u010davanje (markiranje). U gornjem primeru, slovo “p” okru\u017eeno ugaonim zagradama predstavlja oznaku pasusa. Prva oznaka predstavlja po\u010detnu oznaku i ona saop\u0161tava pretra\u017eiva\u010du da prika\u017ee sav tekst koji sledi u vidu pasusa. Oznaka ,,\/p” u ugaonim zagradama predstavlja krajnju oznaku. Ona govori pretra\u017eiva\u010du da je to kraj pasusa. Kosa crta ozna\u010dava \u201ekraj” u HTML oznakama.<\/p>\n

\"5.1\"<\/p>\n

HTML elementi se sastoje iz po\u010detne oznake, sadr\u017eaja i krajnje oznake.<\/em> Pojmovi poput zaglavlja, pasusa i tabela predstavljaju elemente.<\/p>\n

Atributi predstavljaju specifi\u010dna svojstva oznake. Oni defini\u0161u njihovo pona\u0161anje ili izgled. Mnogi atributi HTML oznaka mogu biti prilago\u0111eni tako da menjaju prikaz. Atributi se nalaze samo u po\u010detnim oznakama. Da bismo osigurali kompatibilnost sa starijim verzijama HTML ili XHTML, vrednosti atributa smestili smo u pojedina\u010dne ili duple navodnike, kao ovde:<\/p>\n

<img src=”http:\/\/somelinktoapicture. com\/”><\/img><\/p>\n

Oznaka slike – <img> – u gornjem primeru ima zahtevani atribut src (source – izvor), koji bli\u017ee odre\u0111uje lokaciju slike koja \u0107e biti prikazana.<\/p>\n

 <\/p>\n

Prava funkcionalnost ovih elemenata uklju\u010duje op\u0161irnu primenu programerskih ve\u0161tina i razumevanje objektnog modela dokumenta (DOM, engl. Document Object Model) i programskog interfejsa aplikacije (API, engl. Application Programming Interface), kao bitnih aspekata veb tehnologije. Ove stvari mogu da se koriste, njima je mogu\u0107e upravljati, a mogu se i programirati. Na taj na\u010din one nude uzbudljive nove mogu\u0107nosti veb programerima i dizajnerima, kao i korisnicima.<\/p>\n

HTML5, zatim, pru\u017ea solidan okvir rada na kome mo\u017eete da gradite, dodajete nove ve\u0161tine, kao i u primeru sa izgradnjom nove ku\u0107e koja po\u010dinje od temelja i okvira i nastavlja se dalje do krajnjih detalja i opreme. Sa dobrim temeljom, kakav je HTML5, sada mo\u017eete da dodate ve\u0161tine iz veb programiranja kako biste iskoristili u potpunosti one nove mogu\u0107nosti i oblikovali budu\u0107nost interneta, razvijanjem stvari o kojima danas samo mo\u017eemo da ma\u0161tamo.<\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"HTML ozna\u010dava skra\u0107enicu od engleskih re\u010di Hyper Text Markup Language i on <b>[Nastavi sa \u010ditanjem...]<\/b><\/a>","protected":false},"author":1,"featured_media":135,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-133","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-html"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/133","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=133"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/133\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1497,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/133\/revisions\/1497"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/135"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=133"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=133"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=133"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}