{"id":195,"date":"2019-10-21T21:10:21","date_gmt":"2019-10-21T19:10:21","guid":{"rendered":"http:\/\/skolarbbos.net\/?p=195"},"modified":"2019-11-13T09:45:33","modified_gmt":"2019-11-13T07:45:33","slug":"maticna-ploca","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/skolarbbos.net\/?p=195","title":{"rendered":"Mati\u010dna plo\u010da"},"content":{"rendered":"

Mati\u010dna plo\u010da<\/strong> je glavna poluprovodni\u010dka plo\u010da koja omogu\u0107ava komunikaciju izme\u0111u svih ostalih hardverskih delova u ra\u010dunaru. Ona je centralna komponenta svakog ra\u010dunara. Zbog toga je prilikom izbora sastava ra\u010dunara veoma va\u017eno odmah odabrati dobru mati\u010dnu plo\u010du. Na mati\u010dnoj plo\u010di nalaze se priklju\u010dna mesta za procesor, memoriju, magistrale, skup \u010dipova koji kontroli\u0161e rad ra\u010dunara i priklju\u010dci (slotovi) za dodatne kartice. Pored toga, na mati\u010dnoj plo\u010di mogu se nalaziti i kontroleri za diskove i disketne jedninice i priklju\u010dci za povezivanje ra\u010dunara sa drugim ure\u0111ajima (portovi).<\/p>\n

Mati\u010dne plo\u010de su tokom vremena preuzimale na sebe sve vi\u0161e i vi\u0161e funkcija ostalih delova ra\u010dunara. Tako, vrlo brzo su se pojavile plo\u010de koje imaju ugra\u0111enu grafi\u010dku karticu, zatim ugra\u0111enu i zvu\u010dnu karticu, pa mre\u017enu itd. Ovakve \u201eugra\u0111ene\u201c (ili \u201eintegrisane\u201c) kartice uglavnom va\u017ee za manje kvalitetne nego spolja\u0161nje, premda se ta razlika tokom vremena smanjuje, \u0161to naro\u010dito va\u017ei za zvu\u010dne i mre\u017ene kartice.<\/p>\n

Mati\u010dna plo\u010da se sastoji od jedne vi\u0161eslojne \u0161tampane plo\u010de na kojoj se nalazi zalemljeni veliki broj elektronskih i elektromehani\u010dkih elemenata. Elektri\u010dne veze izme\u0111u elemenata na mati\u010dnoj plo\u010di su izvedene tanjim ili debljim bakarnim linijama i povr\u0161inama. Neki od elemenata na plo\u010di omogu\u0107avaju priklju\u010denje ostalih elemenata ra\u010dunara i to su razni konektori, podno\u017eija (slotovi), igli\u010dasti priklju\u010dci (d\u017eamperi) itd. Drugi elementi kao \u0161to su integrisana kola i ostale elektronske komponente (kondenzatori, diode, tranzistori i kalemovi) obezbe\u0111uju generisanje i prenos potrebnih elektri\u010dnih signala neophodnih za rad ra\u010dunara.<\/p>\n

\"maticnaploca61\"<\/p>\n

Kori\u0161tenjem ovakvog koncepta ra\u010dunara omogu\u0107ena je jednostavna promena pojedinih komponenata koje \u010dine ra\u010dunar i na taj na\u010din i promjena (unapre\u0111enje) njegovih karakteristika. Na gornjo slici je prikazan izgled mati\u010dne plo\u010de jednog savremenog PC ra\u010dunara sa glavnim komponentama na njoj.<\/p>\n

Magistrala<\/strong><\/p>\n

Jedan od najva\u017enijih delova mati\u010dne plo\u010de je magistrala. Preko magistrala idu svi podaci, te tako komponente me\u0111usobno komuniciraju. Brzina magistrala se meri u MHz- ima (megahercima). \u0160to je ve\u0107a brzina to se vi\u0161e podataka istovremeno mo\u017ee preneti. Najbitnija magistrala je FSB sabirnica, koja povezuje Northbridge i CPU, a kako memorija ide preko Northbridge-a FSB-ova brzina mo\u017ee dramati\u010dno pove\u0107ati performanse ra\u010dunara. Osim FSB-a, postoje i druge magistrala: Memorijska magistrala spaja Northbridge sa memorijom IDE magistrala spaja Southbridge sa hard diskovima ili CD\/DVD ure\u0111ajima AGP magistrala spaja grafi\u010dku kartu sa memorijom i CPU PCI magistrala spaja PCI slotove sa Southbridge-om, tako\u0111e PCI\u00a0 magistrala koristi novi PCI Express (koji se name\u0107e kao zamena za PCI i AGP)<\/p>\n

Soket<\/strong><\/p>\n

Razni tipovi procesora imaju razliita podno\u017eja (oblik, veli\u010dina, broj pinova, na\u010din u\u010dvr\u0161\u0107enja hladnjaka sa ventilatorom).Generalno se mo\u017ee re\u0107i da podno\u017eje ima jedan ugao druga\u010diji od ostalih (jedan pin manje). Time se ozna\u010dava ta\u010dan polo\u017eaj procesora prilikom njegovog postavljanja u podno\u017eje.<\/p>\n

\"maticnaploca62\"<\/p>\n

Da bi se procesor postavio, prvo treba osloboditi i podi\u0107i polugu za fiksiranje procesora, zatim paze\u0107i na orijentaciju procesora u odnosu na podno\u017eje, spustiti procesor tako da svojim pinovima upadne u podno\u017eje i na kraju spustiti i zabraviti polugu za fiksiranje. Posle monta\u017ee procesora je neophodno montirati i hladnjak sa ventilatorom. Za razne procesore sistem monta\u017ee je razli\u010dit i naveden je u uputstvu za mati\u010dnu plo\u010du. Na kraju treba priklju\u010diti i konektor za napajanje ventilatora u odgovaraju\u0107i konektor na matinoj plo\u010di.<\/p>\n

Baterija za napajanje C-MOS memorije<\/strong><\/p>\n

Va\u017ean element na mati\u010dnoj plo\u010di je i baterija za napajanje C-MOS memorije u kojoj se \u010duvaju podaci o konfiguraciji ra\u010dunara. Te podatke unosimo koriste\u0107i Setap program prilikom prvog uklju\u010denja ra\u010dunara, a zatim se uz pomo\u0107 baterije oni \u010duvaju u C-MOS memoriji i kad je ra\u010dunar isklju\u010den, tako da ih pri slede\u0107im uklju\u010denjima nije potrebno ponovo unositi. Nekada su se koristile nikl-kadmijumske baterije koje su se dopunjavale tokom rada ra\u010dunara.<\/p>\n

\"maticnaploca63\"<\/p>\n

Danas se na mati\u010dnim plo\u010dama upotrebljavaju litijumske baterije koje se ne dopunjavaju tokom rada ra\u010dunara, ali zahvaljuju\u0107i izuzetno maloj potro\u0161nji C-MOS memorije, traju vrlo dugo. Ako ra\u010dunar posle du\u017eeg vremena po\u010dne da gubi sadr\u017eaj C-MOS memorije, takve baterije se jednostavno zamene novim, s\u2019tim da se posle toga mora ponovo pro\u0107i kroz Setap i uneti potrebne podatke.<\/p>\n

Severni most (North Bridge)<\/strong><\/p>\n

Severni most (North Bridge) ima \u010detiri pristupa. Sa njegove gornje strane (na blok \u0161emi na slici) je preko procesorske magistrale (FSB \u2013 Front Side Bus) priklju\u010den mikroprocesor<\/strong>, sa desne strane su preko memorijske magistrale priklju\u010dena podno\u017eja za memorijske module<\/strong>, sa leve strane je priklju\u010den AGP slot<\/strong> u koji se postavlja video kartica, i na kraju, sa njegove donje strane je izvedena veza prema ju\u017enom mostu. Vidimo da su na severni most priklju\u010dene jedinice koje zahtevaju veliki propusni opseg (memorija i AGP port) i koje su zbog toga veoma blizu mikroprocesora.<\/p>\n

\"maticnaplac64\"<\/p>\n

Ju\u017eni most (South Bridge)<\/strong><\/p>\n

Na ju\u017eni most (South Bridge) su priklju\u010dene ulazno\/izlazne jedinice koje su po svojoj prirodi sporije od memorije i AGP porta, pa su zato i mogle biti udaljene od procesora. Na blok \u0161emi uo\u010davamo da su te jedinice razni kontroleri (IDE kontroler za paralelne ATA diskove, kontroler za tastaturu, mi\u0161a, paralelne i serijske portove, kontroler za zvuk, kao i PCI i USB slotovi i konektori koji su preko istoimenih magistrala priklju\u010deni na ju\u017eni most. Preko PCI magistrale su priklju\u010deni i kontroler za serijske ATA diskove i mre\u017eni kontroler.<\/p>\n

Treba napomenuti da je ovo samo jedan od sve ve\u0107eg broja \u010dip setova, tako da drugi \u010dip setovi mogu imati i druga\u010diju arhitekturu, mada te razlike nisu su\u0161tinske prirode, ve\u0107 se vi\u0161e svode na na\u010din prilklju\u010denja ulazno\/izlaznih jedinica na ju\u017eni most. Zbog svoje kompleksnosti severni most u okviru \u010dip seta obavezno ima i hladnjak, a nekada i sopstveni ventilator koji obezbedjuje potrebno hladjenje. Ju\u017eni most je jednostavnije konstrukcije i obi\u010dno ne zahteva hladnjak na sebi. Kako i integrisana kola u okviru \u010dip seta, tako i ostala integrisana kola na mati\u010dnoj plo\u010di nisu predvi\u0111ena za zamenu, po\u0161to su fiksno zalemljena na \u0161tampanu plo\u010du. Neka od tih integrisanih kola predstavljaju kontrolere za razne ulazno\/izlazne jedinice, neka obezbedjuju potrebne napone napajanja za mikroprocesor, memorijske module i AGP port, a neka predstavljaju logi\u010dka kola kojima se ostvaruju potrebne veze izme\u0111u razli\u010ditih elemenata na mati\u010dnoj plo\u010di.<\/p>\n

Konfigurisanje mati\u010dne plo\u010de (BIOS)<\/strong><\/p>\n

Ve\u0107 je re\u010deno da se prilikom sklapanja ra\u010dunara mora izvr\u0161iti konfigurisanje mati\u010dne plo\u010de. Ve\u0107ina pode\u0161avanja u okviru ovog konfigurisanja obavlja se iz Setap programa prilikom prvog uklju\u010denja ra\u010dunara, ali jo\u0161 uvek ima mati\u010dnih plo\u010da kod kojih treba ru\u010dno podesiti neke od njih. Potrebna pode\u0161avanja su obi\u010dno navedena u uputstvu za mati\u010dnu plo\u010du koje se obavezno dobija prilikom njene nabavke. Najva\u017enija od njih zavise od mikroprocesora koji je primenjen na toj mati\u010dnoj plo\u010di. Kao prvo neophodno je podesiti napon napajanja mikroprocesora. Dana\u0161nji mikroprocesori imaju dva napona napajanja. Jedan je za ulazno\/izlazne jedinice, a drugi za jezgro procesora u kome se i vr\u0161e sve potrebne operacije. Dok se za prvi napon naj\u010de\u0161\u0107e koristi napon +3,3V iz stepena za napajanje, za napajanje jezgra mikroprocesora postoji na mati\u010dnoj plo\u010di poseban prekida\u010dki (impulsni) stepen za napajanje. Ovaj stepen za napajanje daje potrebni izlazni napon, \u010diju veli\u010dinu treba podesiti prema upotrebljenom procesoru.<\/p>\n

Stariji mikroprocesori su imali taj napon u intervalu od 2 do 2,9V, a sada\u0161nji mikroprocesori zbog manjeg zagrevanja imaju napon od oko 1,5V, sa tendencijom daljeg smanjivanja. Va\u017eno je podesiti ta\u010dnu vrednost ovog napona, jer ako se postavi manja vrednost mikroprocesor ne\u0107e pouzdano raditi, a ako se podesi ve\u0107a vrednost, do\u0107i \u0107e do pregrevanja mikroprocesora \u0161to mo\u017ee dovesti do prekida njegovog rada, pa \u010dak i do trajnog o\u0161te\u0107enja.<\/p>\n

Pitanja<\/strong><\/p>\n

    \n
  1. \u0160ta je mati\u010dna plo\u010da?<\/li>\n
  2. Opi\u0161i magistrale.<\/li>\n
  3. Opi\u0161i soket.<\/li>\n
  4. Opi\u0161i bateriju za napajanje C-MOS memorije.<\/li>\n
  5. Opi\u0161i ju\u017eni most (South Bridge).<\/li>\n
  6. Opi\u0161i severni most (North Bridge).<\/li>\n
  7. Kako se vr\u0161i konfigurisanje mati\u010dne plo\u010de (BIOS).<\/li>\n<\/ol>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Mati\u010dna plo\u010da je glavna poluprovodni\u010dka plo\u010da koja omogu\u0107ava komunikaciju izme\u0111u svih ostalih <b>[Nastavi sa \u010ditanjem...]<\/b><\/a>","protected":false},"author":1,"featured_media":190,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[],"class_list":["post-195","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-hardver"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/195","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=195"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/195\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1293,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/195\/revisions\/1293"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/190"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=195"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=195"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=195"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}