{"id":295,"date":"2019-03-05T19:41:00","date_gmt":"2019-03-05T17:41:00","guid":{"rendered":"http:\/\/skolarbbos.net\/?p=295"},"modified":"2020-03-08T15:06:11","modified_gmt":"2020-03-08T13:06:11","slug":"kreiranje-linkova","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/skolarbbos.net\/?p=295","title":{"rendered":"Kreiranje linkova"},"content":{"rendered":"

Linkovi ili hiperlinkovi (engl. hyperlinks<\/em>) nam mogu\u0107avaju povezivanje i prelazak sa strane na stranu, kao i povezivanje fajlova, e-mail adresa i tako dalje.<\/p>\n

Svi smo koristili linkove na internetu jer bez njih bismo morali svaki put ru\u010dno da ukucavamo adresu koju \u017eelimo da otvorimo. Prakti\u010dno svaki tekst na kojim mo\u017eemo kliknuti na netu je link, bilo da je re\u010d o sajtu kao \u0161to je Google, Facebook, sajt omiljenog fudbalskog kluba ili sajt lokalne prodavnice. I sama platforma na kojoj se trenutno nalazite koristi linkove za prelazak sa jedinice na jedinicu, za povezivanje multimedije i tako dalje.<\/p>\n

URL<\/strong><\/p>\n

Uniform Resource Locator ili skra\u0107eno URL[1]<\/a> je, po definiciji, niz karaktera koji defini\u0161u referencu ka odre\u0111enom resursu na internetu. Drugim re\u010dima, koriste\u0107i URL kreiramo linkove ka elementima na internetu. Postoje apsolutni i relativni URL, kojima \u0107emo se vratiti ne\u0161to ni\u017ee u tekstu.<\/p>\n

Struktura link taga<\/strong><\/p>\n

Za postavljanje linkova koristi se <a> tag. Ovaj tag se vrlo \u010desto koristi i zato mu je dodeljena ovako kratka oznaka. Ina\u010de, A je skra\u0107eno od engl. anchor<\/em>, \u0161to zna\u010di sidro<\/em>.<\/p>\n

Kada postavljamo link, moramo znati dva detalja. Prvi je URL, odnosno na koju \u0107e lokaciju voditi link <\/strong>(stranicu, fajl i sl.), a drugi je \u0161ta \u0107emo postaviti kao sadr\u017eaj, tekst linka<\/strong>, a na koji \u0107e korisnik kliknuti i koja mu govori ne\u0161to vi\u0161e o samom linku. Pogledajmo to na primeru, kako bi bilo jasnije:<\/p>\n

\u00a0\"linkovi91\"<\/em><\/p>\n

Verovatno ste ovakav primer vi\u0111ali \u010desto na razli\u010ditim sajtovima. Postavljen je paragraf teksta, a jedna re\u010d (ili vi\u0161e) je pretvorena u link. Sami linkovi po default vrednostima su plave boje, imaju liniju ispod teksta i kursor se pretvara iz strelice u ruku kada pre\u0111emo mi\u0161em preko njih.<\/p>\n

U ovom primeru, re\u010d here je ulinkovana ka URL Google sajta (www.google.com<\/a>). Sama re\u010d (sadr\u017eaj linka) je vidljiva korisniku, dok lokacija na koju link vodi nije, barem ne na prvi pogled.<\/p>\n

Po\u0161to smo sada razjasnili ta dva detalja, moramo videti kako sve ovo postavljamo u HTML k\u00f4du. Iskoristi\u0107emo primer od malopre. Imamo jedan paragraf teksta (p tag) u kome je jedna re\u010d pretvorena u link. To smo u\u010dinili tako \u0161to smo neposredno pre pomenute re\u010di otvorili <a> tag, a zatvorili ga neposredno posle nje. Pored toga, dodali smo HTML atribut pod nazivom href<\/strong>, nad <a> tagom, preko kojeg defini\u0161emo lokaciju (putanju) linka, odnosno URL.Href je skra\u0107eno od engl. hypertext reference<\/em>.<\/p>\n

<p>Click <a href=”http:\/\/www.google.com\/”>here<\/a>for Google<\/p><\/em><\/p>\n

U k\u00f4du, dakle, vidimo p i a tagove, kao i href<\/strong> atribut sa URL-om koji vodi ka Google sajtu.<\/p>\n

\u00a0\"linkovi92\"<\/em><\/p>\n

Na slici iznad vidimo razlo\u017een <a> tag na delove.<\/p>\n

Crnom bojom je ozna\u010den tekst, sam sadr\u017eaj linka. Jedino je on, od svih detalja prikazanih ovde, vidljiv korisniku. Crvenom bojom je ozna\u010den <a> tag, odnosno po\u010detni i zavr\u0161ni <a> tag, sli\u010dno kao i kod ostalih tagova sa kojima smo se susretali. Ono \u0161to je novina je atribut href<\/strong> koji je dodat unutar<\/strong> po\u010detnog a taga (vidimo da se znak za ve\u0107e, kraj po\u010detnog a taga nalazi iza atributa).<\/p>\n

Sam href atribut se sastoji iz dva dela, iz naziva atributa koji je uvek isti za sve linkove (A) i lokacije (URL) do koje vodi link (B). Naravno, ne smemo zaboraviti i znak jednakosti, kao i znake navoda oko URL-a.<\/p>\n

Postoji vi\u0161e razli\u010ditih tipova linkova. Svi oni prate ovu istu strukturu<\/strong>, samo se razlikuje sadr\u017eaj atributa (URL), odnosno ono \u0161ta je napisano izme\u0111u znaka navoda.<\/p>\n

Tipovi linkova<\/strong><\/p>\n

Apsolutni linkovi<\/strong><\/p>\n

Ovaj tip linkova sa naj\u010de\u0161\u0107e koristi kada \u017eelimo da pove\u017eemo na\u0161u stranicu sa stranicom ili materijalom na nekom drugom sajtu.<\/p>\n

Apsolutni linkovi su mo\u017eda najjednostavniji za unos, ali mogu biti najproblemati\u010dniji za kasniju izmenu. U svakom slu\u010daju, kod ovog tipa linkova, bitno je samo na koju stranicu (ili drugi element) vodi link, dok nije bitno na kojoj stranici se link nalazi.<\/p>\n

Na primer, ako pogledamo ovakav k\u00f4d:<\/p>\n

<a href=”http:\/\/www.google.com\/”>Google<\/a><\/em>
\n <a href=”http:\/\/www.facebook.com\/”>Facebook<\/a><\/em>
\n <a href=” http:\/\/www.microsoft.com\/”>Microsoft<\/a><\/em><\/p>\n

Mo\u017eemo lako ustanoviti, prate\u0107i pravila koja smo ranije pomenuli, da su ovo tri linka, koji vode na sajtove Google, Facebook i Microsoft.<\/p>\n

Ono \u0161to defini\u0161e ove linkove kao apsolutne je to \u0161to nije bitno na kom se oni sajtu ili stranici nalaze. Uvek \u0107e voditi ka pomenutim sajtovima. To je zato \u0161to smo koristili ranije pomenuti apsolutni URL<\/strong>.<\/p>\n

Relativni linkovi<\/strong><\/p>\n

Nasuprot apsolutnim linkovima kod kojih je bitna samo destinacija, kod relativnih linkova je veoma bitno i gde se sam link nalazi, tj. odakle<\/em> usmerava posetioca sajta. To je zbog toga \u0161to ovaj tip linkova postavlja relaciju izme\u0111u po\u010detne i krajnje ta\u010dke.<\/p>\n

Relativni linkovi se naj\u010de\u0161\u0107e koriste za veze unutar nekog sajta. Pogledajmo primer u k\u00f4du:<\/p>\n

<a href=”druga.html”>Druga strana sajta<\/a><\/em><\/p>\n

Kao \u0161to prime\u0107ujemo na primeru, kod relativnih linkova, u okviru href atributa postavljamo relativni URL ili, drugim re\u010dima, postavljamo relativnu putanju do stranice (ili drugog resursa). U konkretnom primeru postavljeni link \u0107e u istom folderu gde se nalazi stranica sa linkom, potra\u017eiti stranicu druga.html<\/em> jer kao \u0161to je ve\u0107 re\u010deno, ovaj tip linkova se odnosi na po\u010detnu lokaciju.<\/p>\n

Relativni linkovi se postavljaju tako \u0161to prvo pi\u0161emo relativnu putanju do \u017eeljenog foldera i dodajemo ime resursa koji linkujemo u njemu. Ve\u0107 smo pomenuli, ako su obe stranice u istom folderu, pi\u0161emo samo ime stranice.<\/p>\n

Bi\u0107e jasnije na primeru. Pogledajmo mogu\u0107e situacije:<\/p>\n

Situacija1<\/strong> – Ako \u017eelimo da postavimo link na po\u010detnoj stranici sajta koji ce nas voditi do druge strane sajta (druga.html), a koja se nalazi u folderu proba, pisa\u0107emo:<\/p>\n

<a href=”proba\/druga.html”>link<\/a><\/em><\/p>\n

Ovaj link \u0107e prvo otvoriti folder proba<\/em>, i u njemu potra\u017eiti stranu druga.html<\/em>.<\/p>\n

Situacija2<\/strong> \u2013 Ako \u017eelimo da postavimo link na stranici druga.html<\/em>, a koja vodi na po\u010detnu stranicu sajta, dakle obrnuta situacija od prethodne, pisa\u0107emo:<\/p>\n

<a href=”..\/prva.html”>link<\/a><\/em><\/p>\n

Po\u0161to se stranica sa linkom nalazi u podfolderima, a potrebno je linkovati ka stranici \u201ciznad\u201d, moramo se prvo vratiti nazad, tj. iza\u0107i iz jednog i drugog foldera sve do osnovnog, root nivoa sajta i tu potra\u017eiti prva.html<\/em>. Kod izlaska iz foldera pi\u0161emo dva puta znak ta\u010dke umesto naziva foldera.<\/p>\n

Pravilno shvatanje funkcionisanja relativnih linkova je od presudne va\u017enosti u procesu kreiranja sajta. Tako\u0111e, vrlo je bitno da svi resursi (stranice, fajlovi i sve ostalo) koji su potrebni za sajt budu uvek zajedno. Na primer, kreira\u0107ete sajt na svom ra\u010dunaru (u lokalu, kako se to u \u017eargonu ka\u017ee). Tu \u0107ete povezati relativnim linkovima sve stranice i potrebne fajlove. Koriste\u0107i relativne linkove ne moramo postavljati sajt na internet u startu, jer \u0107e veze izme\u0111u svih elemenata biti o\u010duvane.<\/p>\n

Uzimaju\u0107i sve ovo u obzir, mo\u017eemo zaklju\u010diti slede\u0107e: svi relevantni fajlovi za sajt moraju biti u okviru osnovnog (root) foldera sajta. Svi nepotrebni fajlovi koji nisu ni na koji na\u010din povezani sa sajtom ne bi trebalo da budu u root folderu. Kada preme\u0161tamo sajt na drugi ra\u010dunar, postavljamo na server i sl, moramo kopirati ceo root folder kako ne bi dolazilo do gre\u0161aka.<\/strong><\/p>\n

Mo\u017eda se sada pitate za\u0161to ne bi uvek koristili apsolutne linkove? Ima puno razloga, ali me\u0111u najva\u017enijima je lako\u0107a unosa izmena. Danas, moderni alati za rad sa HTML-om i sli\u010dnim dokumentima (poput Adobe Dreamweavera) automatski prate sve linkove u okviru sajta i ispravljaju\/prepravljaju po potrebi, naj\u010de\u0161\u0107e kada se promene imena fajlova, struktura i tako dalje.<\/p>\n

Ovo je ne\u0161to komplikovanijakombinacija prethodne dve situacije, jer smo morali prvo da iza\u0111emo iz oba foldera u kome se stranica sa koje linkujemo nalazi, pa da ondau nastavku otvorimo folder usluge i u njemu da potra\u017eimo stranicu index.html<\/em><\/p>\n

Target atribut<\/strong><\/p>\n

Ve\u0107 smo pomenuli da <a> tag mora imati atribut href<\/em> jer bez njega je prakti\u010dno beskoristan. Pored njega, postoji i opcioni atribut target[2]<\/u><\/strong><\/u><\/a><\/em> koji defini\u0161e na koji na\u010din se aktivira link, a mo\u017ee imati neku od slede\u0107ih vrednosti:<\/p>\n