Na samom po\u010detku pojave prvih ra\u010dunara u kasnim 1930-tim i tokom Drugog svetskog rata nisu postojali operativni sistemi te su ra\u010dunari bili programirani na razini ma\u0161ine. Kod nulte generacije ra\u010dunara bilo je mogu\u0107e izvr\u0161avati samo jedan program koji je imao potpunu kontrolu nad ra\u010dunarom. Sve rutine za obavljanje ni\u017eih operacija (kao \u010ditanje s papirne trake ili \u0161tampanje) bile su sastavni deo svakog programa. Za programiranje nulte generacije ra\u010dunara programer je morao dobro poznavati hardver ra\u010dunara, a ve\u0161tina programiranja u sebi je sadr\u017eavala odre\u0111enu koli\u010dinu prepravki na hardveru: preme\u0161tanje \u017eica, dodavanje ili oduzimanje elektroni\u010dkih sklopova. Nulta generacija ra\u010dunara bili su eksperimentalni, novi ure\u0111aji, i kao takvi prepravke na hardveru bile su nu\u017ene jer nije postojala dovoljna koli\u010dina znanja i iskustva kako graditi i programirati ra\u010dunar kao i o mogu\u0107im prakti\u010dnim primenama ra\u010dunara i ra\u010dunarstva.<\/p>\n
Prve verzije IBM kompatibilnih personalnih ra\u010dunara bile su u stanju da na monitoru ispisuju samo znakove (slova, brojeve i nekoliko specijalnih znakova). Problemi koji su pratili sve ovo bili su u tome \u0161to je \u010dovek morao nau\u010diti komande i tekstualno okru\u017eenje tj. \u0161to i ra\u010dunar mo\u017ee odgovarati samo tekstom, pa su manje mogu\u0107nosti rada sa slikama, grafikama, raznim \u0161emama i sl. Razvoj ra\u010dunarske industrije dovodi do toga da na monitoru u jednom trenutku imate jednu aktivnost, potom podelite ekran na jasno ograni\u010dene povr\u0161ine, a u svakoj od tih povr\u0161ina imate neku aktivnost. Najpoznatiji grafi\u010dki na\u010din rada je zasnovan na Windowsima (prozorima) i ovdje imamo pojavu da svaki prozor funkcioni\u0161e nezavisno.<\/p>\n
Definicija Operativnog sistema<\/strong><\/p>\n Operativni sistem<\/strong> je kompleksan programski sistem sastavljen od skupa programa koji treba da obezbedi lako i efikasno kori\u0161\u0107enje ra\u010dunara. Operativni sistem je osnovni program ra\u010dunara, koji se izvr\u0161ava dokle god je ra\u010dunar uklju\u010den. Ukoliko se iz bilo kog razloga OS ne izvr\u0161ava, ra\u010dunar nije mogu\u0107e koristiti.<\/p>\n Kako bi se omogu\u0107ila efikasnost svih ra\u010dunarskih resursa, u svakom operativnom sistemu moraju biti na odre\u0111en na\u010din re\u0161ene op\u0161te funkcije, a to su:<\/p>\n Klasifikacija operativnih sistema<\/strong><\/p>\n Jedan od mogu\u0107ih kriterijuma za klasifikaciju operativnih sistema je vrsta ra\u010dunara ili ure\u0111aja kojim operativni sistem upravlja.<\/p>\n Po tom kriterijumu mogu se izdvojiti:<\/p>\n Kao \u0161to smo ve\u0107 rekli operativni sistem je jedan od klju\u010dnih delova ra\u010dunara. Bez operativnog sistema i aplikativnih programa, ra\u010dunar je samo gomila beskorisne elektronike. Bez operativnog sistema, aplikativni softver ne bi mogao da koristi resurse ra\u010dunara.<\/p>\n Pri samoj odluci o kupovini ra\u010dunara, moramo se i odlu\u010diti za operativni sistem koji \u0107emo koristiti. U zavisnosti od platforme koju smo odabrali, u ponudi imamo veliki broj operativnih sistema.<\/p>\n Izbor operativnog sistema nije ni\u0161ta lak\u0161i od izbora ra\u010dunara. Na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu PC ra\u010dunara dugo su vladali (i jo\u0161 uvek vladaju) komercijalni operativni sistemi kompanije Microsoft – Windows \/XP\/Vista\/7\/8, veoma mali procenat koristi Mac OS. U dana\u0161nje vreme, kori\u0161tenje nelegalnih kopija ovih sistema ka\u017enjivo je zakonom. Kao alternativu ovim skupim komercijalnim sistemima mo\u017eemo navesti GNU\/Linux operativni sistem.<\/p>\n Windows<\/strong><\/p>\n Microsoft Windows je operativni sistem stvoren od strane kompanije Microsoft. Trenutno je najpopularniji desktop operativni sistem u upotrebi. Instaliran je na najve\u0107em broju novih ra\u010dunara.<\/p>\n Microsoft je po\u010detkom devedesetih godina 20. veka uveo operativni sistem sa grafi\u010dkim okru\u017eenjem pod nazivom Windows. U po\u010detku je novi operativni sistem bio samo nadogradnja, do tada veoma popularnog, DOS-a i nosio oznaku Windows3x. Samostalni operativni sistem pojavio se 1995. godine i dobio je naziv Windows 95. Od samog po\u010detka Windows podr\u017eava rad sa mi\u0161em, ikonama, menijima, mogu\u0107nost pokretanja programa u isto vreme i jednostavan prelaz sa jedne aplikacije na drugu.<\/p>\n Windows predstavlja samostalni operativni sistem. Naime Windows sve do verzije 95 nije bio operativni sistem, jer nije mogao samostalno da se izvr\u0161ava. On je do tada bio samo novo okru\u017eenje koje je predstavljalo nadogradnju ve\u0107 zastarelog DOS-a. To je podrazumevalo uslov instalacije DOS-a da bi funkcionisao Windows. Tako\u0111e je podr\u017ean rad sa internetom i jednostavna mre\u017ena komunikacija.<\/p>\n Promenjeno je i grafi\u010dko okru\u017eenje, pa je umesto orijentacije prema programu uvedena orijentacija prema dokumentu. Dovoljno je dva puta kliknuti mi\u0161em na ikonu dokumenta i automatski \u0107e biti pokrenut odgovaraju\u0107i program u kome je dokument kreiran, a u\u010dita\u0107e se i sam dokument. Ovakav postupak olak\u0161ava rad korisniku jer ne zahteva poznavanje procedure pokretanja programa i procedure u\u010ditavanja fajla.<\/p>\n Windows je \u201eprvi\u201c pravi operativni sistem modernog dizajna i izvanrednih performansi. Poseduje tzv. vertikalnu kompatibilnost, \u0161to zna\u010di da se na njemu mogu izvr\u0161avati svi programi pisani za DOS i starije verzije Windows-a. Mogu\u0107nosti Windows-a su ogromne, jer njegovi programi prekidaju vezu sa starim pravilima i koriste nove mogu\u0107nosti operativnog sistema.<\/p>\n Operativni sistem Windows se razvijao kroz generacije koje se jo\u0161 nazivaju verzije, po\u010dev od prve \u0161ire prihva\u0107ene verzije 3.0, preko verzije 3.11 nakon \u010dega se razvoj deli u dve potpuno odvojene i paralelne linije: Windows 95, Windows 98, Windows ME i Windows NT, Windows 2000, Windows XP, Windows Vista, Windows 7 i Windows 8.<\/p>\n LINUX<\/strong><\/p>\n Linux je noviji operativni sistem i nastao je na osnovama Unix-a, ali se od njega po mnogo \u010demu razlikuje. Jeftino se instalira, i odr\u017eava, stabilan je, mo\u017ee da se primenjuje na vi\u0161e platformi i \u0161to je najva\u017enije otvoren je sistem i dozvoljava ispravke i dogradnju.<\/p>\n Stvorio ga je mladi Finac, tada student, Linus Torvalds 1991. godine na Univerzitetu u Helsinkiju. Torvalds je svoj operativni sistem objavio na Internetu i podsticao druge programere \u0161irom sveta da se priklju\u010de njegovom daljem razvoju. Ubrzo, Linux je postao veoma popularan me\u0111u ra\u010dunarskim entuzijastima koji su tra\u017eili alternativno re\u0161enje za postoje\u0107e operativne sisteme za PC ra\u010dunare (DOS, Windows). Svojom koncepcijom stabilnog, a jeftinog operativnog sistema do\u017eivio je veliku ekspanziju i popularnost.<\/p>\n Iako su prve verzije sistema baziranih na Linux kernelu bile vrlo odbojne obi\u010dnim korisnicima zbog vrlo komplikovanog interfejsa, situacija se znatno izmjenila posljednjih godina zbog mo\u0107nog X Window grafi\u010dkog sistema (vrlo efektnog i intuitivnog GUI[1]<\/a> interfejsa).<\/p>\n Ina\u010de, termin Linux ozna\u010dava samo kernel (jezgro, tj. sr\u017e operativnog sistema). Svi ostali programi koji se nalaze u Linux operativnim sistemima su nezavisni proizvodi drugih organizacija ili pojedinaca (uglavnom izdati pod GNU General Public Licencom). Takav skup osnovnih sistemskih programa, kernela i ostalog aplikativnog softvera se zove GNU\/Linux distribucija. Sve Linux distribucije su manje-vi\u0161e sli\u010dne jedna drugoj i uglavnom se razlikuju samo u programima za konfiguraciju i u aplikacijama i verzijama aplikacija koje nude.<\/p>\n Tako\u0111e, mo\u017ee se konstatovati da dana\u0161nji Linux u odnosu na bilo koji operativni sistem podr\u017eava naj\u0161iri spektar procesora i ra\u010dunarskih arhitektura. Tako sad za Linux postoji ogroman broj aplikacija i taj broj raste svakim danom. Gotovo sve \u0161to Vam je potrebno postoji i za Linux, a ve\u0107ina tih aplikacija je besplatna. Ne postoji polje upotrebe u kojem se Linux ne mo\u017ee uspe\u0161no koristiti i zameniti ostale sisteme, pogotovo uz mogu\u0107nost da u retkim slu\u010dajevima kada ne postoji neka aplikacija za Linux, istu mo\u017eemo uspe\u0161no pokrenuti pod velikim brojem OS emulatora koji emuliraju rad ostalih operativnih sistema (DOS, Windows, MacOS, AmigaOS\u2026).<\/p>\n Postoje i komercijalne Linux distribucije kao \u0161to su Red Hat, Mandrake i S.u.S.E. itd. koji pru\u017eaju veliki broj intuitivnih grafi\u010dkih konfiguracionih alata, tako da se pode\u0161avanje i administriranje sistema svodi na par klikova mi\u0161em i tako \u010dini prelaz sa, recimo, MS Windows-a na Linux izuzetno lakim i skoro neprimjetnim. Tu su i distribucije kao Slackware Linux ili Debian GNU\/Linux koje se dr\u017ee tradicije i sigurnosti i zahtevaju ne\u0161to ve\u0107e znanje od prethodno navedenih, ali vi\u0161e ne morate biti vrsni poznavaoci Linux-a da bi ih uspje\u0161no koristili.<\/p>\n Kako god bilo, koju god Linux distribuciju da odaberete, ne\u0107ete se pokajati jer \u0107e vam se u dana\u0161nje vrijeme kada se “pazi da je OS legalan” sigurno vi\u0161estruko isplatiti.<\/p>\n MAC OS<\/strong><\/p>\n Apple Macintosh je porodica ra\u010dunala koje je razvila ameri\u010dka tvrtka Apple Computer. Ovoj ra\u010dunar je bio stavljeno na prodaju u SAD 24. maja, 1984., i bio je prvi ra\u010dunar \u0161iroke potro\u0161nje koje je imalo grafi\u010dko okru\u017eenje i ra\u010dunarski mi\u0161, umesto tada standardnog tekstnog okru\u017eenja.<\/p>\n Za nastanak Macintosh hardvera i softvera zaslu\u017eni su Bill Atkinson, Chris Espinosa, Joanna Hoffman, George Crow, Burrell Smith, Jerry Manock, Jef Raskin i Andy Hertzfeld. Njihov cilj je bio da rad na ra\u010dunaru u\u010dine lak\u0161im za upotrebu upravo preko grafi\u010dkog interfejsa (do tada je MS- DOS bio najzastupljeniji).<\/p>\n Zanimljivo je re\u0107i da na tr\u017ei\u0161tu Apple vodi najve\u0107u bitku sa Microsoft-om, koji je navodno ukrao prvi grafi\u010dki dizajn Macintosh-a (u svetu se jo\u0161 uvek vode polemike oko ovog detalja iz pro\u0161losti).<\/p>\n Za razliku od PC ra\u010dunara za koje delove mo\u017eete da na\u0111ete kod \u0161irokog kruga proizvo\u0111a\u010da iz celog sveta, Macintosh se opredelio za zatvorenu arhitekturu i specifi\u010dne standarde pa je zato i mnogo skuplji i ne tako \u0161iroko zastupljen. Bez obzira na taj nedostak, on i dalje dr\u017ei veliki dio tr\u017ei\u0161ta iz razloga pouzdanosti i sa odli\u010dnim operativnim sistemom.<\/p>\n Va\u017eno je napomenuti da se u martu 2006. desila svojevrsna revolucija kada su Mac-ovi u pitanju. Do tada Apple ra\u010dunari, bazirani na Motorolinim procesorima, prelaze na Intel-ove procesore, \u010dime su prakti\u010dno otvorena vrata za upotrebu Mac OS i na “obi\u010dnim” PC ra\u010dunarima. Do tada jedine verzije Mac OS-a za PC bile su one nelegalne “crack-ovane” verzije. Od tog momenta, neprevazi\u0111eni Windows OS je napokon dobio jakog konkurenta.<\/p>\n Jo\u0161 zanimljiviji je podatak da je od 2006. sam Apple ponudio software “Boot Camp” kojim se omogu\u0107ava kori\u0161tenje Windows OS na Mac ra\u010dunarima.<\/p>\n Pitanja<\/strong><\/p>\n [1]<\/a> GUI<\/strong>, grafi\u010dki korisni\u010dki interfejs<\/strong> ili grafi\u010dki interfejs <\/strong>(engl. graphical user interface<\/em>) je metod interakcije sa ra\u010dunarom kroz manipulaciju grafi\u010dkim elementima i dodacima uz pomo\u0107 tekstovnih poruka i obave\u0161tenja. GUI programi prikazuju vizuelne elemente poput ikone, prozora i drugih elemenata<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Operativni sistem je jedan od najzna\u010dajnijih delova softvera koji koristi ra\u010dunar. Bez \n <\/a>","protected":false},"author":1,"featured_media":61,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[],"class_list":["post-60","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-hardver"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/60","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=60"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/60\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1203,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/60\/revisions\/1203"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/61"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=60"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=60"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=60"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}\n
![\"operativnisistemi2\"](\"http:\/\/skolarbbos.net\/wp-content\/uploads\/2015\/09\/operativnisistemi2.jpg\")
<\/p>\n\n
![\"2.1\"](\"http:\/\/skolarbbos.net\/wp-content\/uploads\/2015\/10\/2.12.jpg\")
<\/p>\n![\"2.2\"](\"http:\/\/skolarbbos.net\/wp-content\/uploads\/2015\/10\/2.22.jpg\")
<\/p>\n![\"2.3\"](\"http:\/\/skolarbbos.net\/wp-content\/uploads\/2015\/10\/2.32.jpg\")
<\/p>\n\n