![\"3.1\"](\"http:\/\/skolarbbos.net\/wp-content\/uploads\/2015\/10\/3.12.jpg\")
<\/p>\nPrvi hard disk (eng. HDD) u istoriji (1955.) je bio IBM-ov RAMAC 305 (“random-access method of accounting and control”). Sastojao se od 50 aluminijskih plo\u010da razmera 24 palca koje su bile premazane s gvo\u017e\u0111e oksidom za magnetizaciju, sadr\u017eavao je i vakumske cevi za kontrolu elektronike i mogao je sa\u010duvati “\u010dak” 5 miliona znakova. Bio je velik poput 2 ove\u0107a hladnjaka i te\u017eio je tonu. RAMAC je ozna\u010dio ro\u0111enje industrije u IT tehnologiji. Sa vremenom su dolazila pobolj\u0161anja poput smanjenja veli\u010dine i pove\u0107anja kapaciteta, \u0161to je glavni cilj i danas u doba mikroelektronike.<\/p>\n
<\/p>\n
Tek 1973. Godine IBM proizvodi zatvoreni pogon hard diska, model 3340 Winchester, koji je pravi prethodnik dana\u0161njih hard diskova. 3340 je tako\u0111e prvi hard disk koji je komercijalizovan i bio je dostupan za \u0161iroke narodne mase. Vreme pristupa podacima je bilo 25 milisekunda sa prenosom podataka od 885 kB\/s te kapacitetom od 35 MB.<\/p>\n
![\"3.2\"](\"http:\/\/skolarbbos.net\/wp-content\/uploads\/2015\/10\/3.22.jpg\")
<\/p>\n
Po\u010detkom 80-ih godina kapacitet tvrdih diskova bio je ograni\u010den i diskovi s velikim kapacitetom bili su retki i skupi. Stoga se po\u010delo eksperimentisati s poljima manjih, jeftinijih hard diskova.<\/p>\n
U po\u010detku PC ra\u010dunari nisu imali standardno ugra\u0111en disk, ve\u0107 se on ugra\u0111ivao po zahtevu korisnika. Kao spoljna memorija kori\u0161\u0107ene su diskete koje se tokom rada programa menjale prema potrebi. Za razliku od diskete, kod kojih su se za nano\u0161enje magnetnog materijala koristile plo\u010de od plastike, kod diska se za skladi\u0161tenje podataka koriste metalne plo\u010de. To dozvoljava ve\u0107u gustinu izme\u0111u staza. Pove\u0107ana gustina i ve\u0107i broj plo\u010da pove\u0107avaju njihov kapacitet. Pored toga, diskovi se okre\u0107u mnogo ve\u0107om brzinom od disketa pa su i snimanje i pristup podacima mnogo br\u017ei.<\/p>\n
Kapacitet dana\u0161njih diskova je do 500 GB, sa prose\u010dnim vremenom pristupa od 8 do 10 ms, trenutno se diskovi prave sa brzinom rotacije 5400 i 7200 obrtaja u minutu.<\/p>\n
Definicija<\/strong><\/p>\n Hard disk<\/strong> (engl. hard disc) je vrsta sekundarne memorije, koji slu\u017ei za \u010ditanje i pisanje podataka. Svaki ra\u010dunar ima barem jedan hard disk, na njemu se nalaze\u00a0 svi podaci neophodni za pokretanje ra\u010dunara, kao npr. operativni sistem, te on u stvari omogu\u0107ava ra\u010dunaru da memori\u0161e sve podatke koje korisnik \u017eeli da sa\u010duva i posle njegovog isklju\u010denja.<\/p>\n Osnovni delovi hard diska<\/strong><\/p>\n Hard disk se sastoji od 5 glavnih delova a to su:<\/p>\n KAKO RADI HARD DISK? <\/strong><\/p>\n Plo\u010da je obavijena feromagnetnim slojem, rotira oko svoje osovine, a pokretna glava \u010dita i upisuje podatke. Hard disk je sastoji od nekoliko okruglih plo\u010da. Performanse diska kao elektromagnetnog ure\u0111aja za skladi\u0161tenje podataka, zavise od njegovog tipa, modela i marke. Povr\u0161ina magnetnih plo\u010da je izdeljena na sektore, trake i cilindre. Trake <\/strong>predstavljaju koncentri\u010dni krugovi na magnetnim plo\u010dama. Elementi od kojih su sastavljene trake nazivaju se sektori.<\/strong> Prenos podataka je br\u017ei na periferiji diska nego na delovima bli\u017ee osi rotacije.<\/p>\n Ako podatak nemo\u017ee da stane u jednu traku mora biti upisan u slede\u0107u slobodnu. Hard diskovi se pune od periferije ka centru, tako da dolazi do primetnog usporenja kada se hard disk napuni.<\/p>\n Na brzinu hard diska prevashodno uti\u010du 2 komponente:<\/p>\n Danas standardna brzina HDD iznosi 5400 obt.\/min, dok ure\u0111aji sa visokim performansama dosti\u017eu i brzinu i do 7200 obr.\/min. Ve\u0107a brzina rotacije donosi i ve\u0107u buku, doprinosi ve\u0107oj temperaturi u HDD-u i prouzrokuje ve\u0107e naprezanje mehanike HDD. Brzina HDD-a, u zavisnosti od pomeranja glave zavisi jo\u0161 od dva faktora:<\/p>\n Kod diska glava za \u010ditanje i pisanje lebdi iznad povr\u0161ine plo\u010de na vazdu\u0161nom jastuku na rastojanju manjem od zrnca pra\u0161ine dok se disk okre\u0107e brzinom od preko 100 km\/h.<\/p>\n Da bi se shvatila ovako mala tolerancija, treba zamisliti veliki avion (jambo jet) koji leti velikom brzinom 1 mm iznad povr\u0161ine zemlje a daje pri tom ne dodirne. Pri ovoj brzini i rastojanju \u010dak i najmanje \u010destice mogu da dovedu do kontakta glava sa povr\u0161inom diska (head crash) i izazovu o\u0161te\u0107enje diska i podataka na njemu. Zbog toga je disk, zajedno sa glavom za \u010ditanje i pisanje, zatvoren u metalno ku\u0107i\u0161te. Postoje 2 standarda HDD-a: ATA i SATA (serijski ATA). Gustina zapisa se meri u bitovima po kvadratnom in\u010du (BPSI \u2013 Bites Per Square Inches).<\/p>\n ATA \/ IDE INTERFEJS <\/strong><\/p>\n Do skora je u isklju\u010divoj upotrebi bio paralelni ATA interfejs (interfejs kod koga se u jednom trenutku preko vi\u0161e paralelnih linija istovremeno \u0161alje ve\u0107i broj bitova podataka).<\/p>\n Na mati\u010dnim plo\u010dama PC ra\u010dunara se po pravilu nalaze dva konektora za disk jedinice sa paralelnim ATA interfejsom. Prvi konektor predstavlja primarnu, a drugi sekundarnu IDE granu. Na svaku od tih grana se mogu priklju\u010diti po dve disk jedinice (hard disk, CD ROM drajv, DVD drajv). Samo priklju\u010denje se obavlja trakastim (flet) kablom.<\/p>\n Ovaj kabl ima 3 konektora sa po 40 pinova. Svi pinovi sa istim brojem su me\u0111usobno povezani jednom \u017eilom kabla, tako da je broj \u017eila u kablu tako\u0111e 40. Kod novijih diskova je broj \u017eila u kablu pove\u0107an na 80, tako \u0161to je izme\u0111u svake dve prvobitne \u017eile uba\u010dena jo\u0161 po jedna \u017eila koja je vezana na masu. Na taj na\u010din se posti\u017ee ve\u0107e razdvajanje izme\u0111u pojedinih elektri\u010dnih signala koji se prenose kablom, to jest smanjuju se me\u0111usobni uticaji izme\u0111u tih signala. Zahvaljuju\u0107i tome mo\u017ee se ostvariti br\u017ei prenos signala kroz interfejs (Ultra ATA\/66 i Ultra ATA\/100 standardi).<\/p>\n Po\u0161to su pinovi sa istim brojevima na konektorima spojeni zajedno, mora se napraviti razlika izme\u0111u dve disk jedinice koje su priklju\u010dene na isti kabl. Jedna od tih jedinica se defini\u0161e kao master, a druga kao slejv. To definisanje jedinica se obavlja spajanjem kratkospojnika (d\u017eampera) na igli\u010daste konektore koji postoje na disk jedinicama. Na svakoj disk jedinici postoje ovi konektori i obele\u017een je na\u010din postavljanja kratkospojnika da bi jedinica radila kao master ili slejv.<\/p>\n Na slici je prikazan zadnji deo jednog tipi\u010dnog hard diska, tako da se vide konektor za priklju\u010dak trakastog kabla za paralelni ATA interfejs, konektor za priklju\u010dak kabla za dovod napajanja i igli\u010dasti konektor za postavljanje kratkospojnika kojima se konfiguri\u0161e hard disk.<\/p>\n Ako u ra\u010dunaru imamo samo jedan hard disk, njega treba priklju\u010diti na primarnu IDE granu i konfigurisati ga kao single ili master. U slu\u010daju da se na istu granu spajaju dve disk jedinice, jedna se konfiguri\u0161e kao master, a druga kao slejv. Brzina prenosa kod ATA iznosi 40 MB\/sec.<\/p>\n Sata (Serial ATA)<\/strong><\/p>\n Pored disk jedinica po paralelnom ATA standardu koje su i dalje u naj\u0161iroj upotrebi, sve vi\u0161e se koriste i disk hard diskovi po serijskom ATA standardu (takozvani SATA diskovi). Kod ove vrste diskova podaci se prenose serijski, bit po bit, a ne istovremeno vi\u0161e bitova kako je to kod paralelnih ATA diskova. Zahvaljuju\u0107i tome veza izme\u0111u mati\u010dne plo\u010de i hard diska je ostvarena sedmo\u017eilnim kablom, koji je znatno u\u017ei nego trakasti kabl za ATA diskove, pa samim tim i manje ometa strujanje vazduha kroz ku\u0107i\u0161te ra\u010dunara, a time se dobija bolje hla\u0111enje komponenata ra\u010dunara. Pored toga SATA interfejs obezbe\u0111uje ve\u0107u brzinu prenosa podataka izme\u0111u diska i mati\u010dne plo\u010de. Kod SATA diskova nema potrebe za definisanjem diska kao master ili slejv, po\u0161to se na svaki SATA konektor na mati\u010dnoj plo\u010di mo\u017ee priklju\u010diti samo jedan hard disk. Na slici je prikazan kabl kojim se SATA hard disk priklju\u010duje na mati\u010dnu plo\u010du. Brzina prenosa za SATA diskove se kre\u0107e oko 150MB po sekundi.<\/p>\n SSD<\/strong><\/p>\n Cene diskova i ure\u0111aja za snimanje podataka drasti\u010dno su pale. Vi\u0161e nije problem imati \u010dvrsti disk (Hard Disk Drive) veli\u010dine preko 1000 GB ili USB stick od vi\u0161e desetaka gigabajta. Najve\u0107i problem koji se javlja kod “obi\u010dnih” \u010dvrstih diskova je njihova “sporost”.<\/p>\n SDD (Solid State Drive, poluprovodni\u010dki ili elektri\u010dni disk) se zvani\u010dno po\u010deo koristiti od 2009.g., mada ideja za izradu ovakvih diskova datira jo\u0161 iz 50-tih godina pro\u0161log veka.<\/p>\n Javlja se potreba za pravljenje ovakvih diskova zbog:<\/p>\n Prednosti SSD:<\/strong><\/p>\n Nedostaci <\/strong><\/p>\n Ovaj disk se naj\u010de\u0161\u0107e upotrebljava za operativni sistem i instalaciju programa. Po\u017eeljna kombinacija: SSD disk kao disk za operativni sistem, a HDD kao disk za multimediju (\u010desto kori\u0161teni programi i operacijski sistem se time ubrzaju).<\/p>\n Ipak sa diskom treba pa\u017eljivo postupati i ne treba dr\u017eati ra\u010dunar na mestima dostupnim pra\u0161ini, duvanskom dimu i sli\u010dnim zaga\u0111enjima\u00a0 koja bi ga mogla o\u0161tetiti.<\/p>\n Danas se vodi ra\u010duna i o za\u0161titi HDD-a od spolja\u0161njih faktora. Seagate je napravio novu tehnologiju nazvanu \u201cSafe Rite\u201d, revolucionarna tehnologija za\u0161tite HDD-a od mehani\u010dkih \u201c\u0161okova\u201d, te je kao takva prvenstveno namenjena za\u0161titi podataka na diskovima ugra\u0111enim na prenosne ra\u010dunare. Pored toga, ra\u010dunar nikada ne treba pomerati dok radi, nego samo kad je isklju\u010den, jer su, kada disk ne radi, glave pozicionirane u svoja le\u017ei\u0161ta.<\/p>\n Pitanja<\/strong><\/p>\n\n
![\"3.3\"](\"http:\/\/skolarbbos.net\/wp-content\/uploads\/2015\/10\/3.32.jpg\")
<\/p>\n\n
\n
![\"3.4\"](\"http:\/\/skolarbbos.net\/wp-content\/uploads\/2015\/10\/3.42.jpg\")
<\/p>\n![\"3.5\"](\"http:\/\/skolarbbos.net\/wp-content\/uploads\/2015\/10\/3.5.jpg\")
<\/p>\n![\"3.6\"](\"http:\/\/skolarbbos.net\/wp-content\/uploads\/2015\/10\/3.6.jpg\")
<\/p>\n\n
\n
\n
![\"3.7\"](\"http:\/\/skolarbbos.net\/wp-content\/uploads\/2015\/10\/3.7.jpg\")
<\/p>\n\n