{"id":79,"date":"2019-10-07T13:44:32","date_gmt":"2019-10-07T11:44:32","guid":{"rendered":"http:\/\/skolarbbos.net\/?p=79"},"modified":"2019-11-13T09:45:18","modified_gmt":"2019-11-13T07:45:18","slug":"ram-memorija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/skolarbbos.net\/?p=79","title":{"rendered":"RAM memorija"},"content":{"rendered":"<p>Sistemska memorija je mesto gde ra\u010dunar dr\u017ei programe i podatke koji se trenutno koriste i, zbog potreba sve mo\u0107nijeg softvera, zahtevi koji se postavljaju pred sistemsku memoriju, pove\u0107avaju se poslednjih nekoliko godina alarmantnom brzinom. Posledica je da moderni ra\u010dunari imaju mnogo vi\u0161e memorije od prvih PC ra\u010dunara iz ranih 1980-ih godina, \u0161to je imalo uticaja na razvoj njihove arhitekture. Sme\u0161tanje i izvla\u010denje podataka iz velikog memorijskog bloka zahteva mnogo vi\u0161e vremena od istih radnji sa manjim blokom. Sa velikom koli\u010dinom memorije, razlika u vremenu izme\u0111u pristupa registru i memoriji je veoma velika, pa je to imalo za posledicu pojavljivanje dodatnih slojeva &#8220;ke\u0161a&#8221; (skrivene memorije) u memorijskoj hijerarhiji.<\/p>\n<p>\u0160to se ti\u010de brzine pristupa, danas procesori prevazilaze memorijske \u010dipove i ta razlika se stalno pove\u0107ava. To zna\u010di da procesori sve vi\u0161e moraju da \u010dekaju na podatke koji idu u, ili izlaze iz glavne memorije. Jedno od re\u0161enja je da se upotrebi &#8220;ke\u0161&#8221; izme\u0111u glavne memorije i procesora, kao i pametna elektronika, da bi se osiguralo da se slede\u0107i podatak koji je potreban procesoru vec nalazi u skrivenoj memoriji.<\/p>\n<p><strong>Radna memorija<\/strong> (RAM &#8211; random access memory) je vrsta memorije koja se nalazi u ra\u010dunaru, a u njoj su sme\u0161teni podaci koje ra\u010dunar trenutno obra\u0111uje ili sa njima radi. RAM ili radna memorija je upisno-ispisna memorija (naziva se jo\u0161 i memorija sa neograni\u010denim pristupom). To je radna memorija u koju se mogu upisivati i iz nje \u010ditati podaci onoliko puta koliko \u017eelimo. Snimljeni podaci ostaju u ovoj memoriji dok ih ra\u010dunar namerno ne promeni ili dok se ne prekine napajanje memorije elektri\u010dnom energijom. Dakle, to je memorija u kojoj se \u010duvaju\u00a0 podaci s kojima program trenutno radi. Ra\u010dunari su gra\u0111eni tako da je mogu\u0107a naknadna dogradnja RAM-a odnosno pove\u0107anje kapaciteta radne memorije. Kako sam ve\u0107 naveo RAM gubi svoj sadr\u017eaj prekidom napajanja pa se naziva i nepostojana memorija (engl. volatile memory). Isklju\u010di li se ra\u010dunar, bri\u0161u se svi podaci koji su pohranjeni u RAM-u i oni se nepovratno gube.<\/p>\n<p><img loading=\"lazy\" decoding=\"async\" class=\"size-full wp-image-81 aligncenter\" src=\"http:\/\/skolarbbos.net\/wp-content\/uploads\/2015\/10\/4.11.jpg\" alt=\"4.1\" width=\"488\" height=\"500\" srcset=\"https:\/\/skolarbbos.net\/wp-content\/uploads\/2015\/10\/4.11.jpg 488w, https:\/\/skolarbbos.net\/wp-content\/uploads\/2015\/10\/4.11-293x300.jpg 293w\" sizes=\"auto, (max-width: 488px) 100vw, 488px\" \/><\/p>\n<p>Glavne osobine RAM-a su kapacitet i brzina rada. Po\u017eeljno je da je RAM \u0161to ve\u0107eg kapaciteta kako bi se snimilo \u0161to vi\u0161e podataka. Obi\u010dno se nekoliko bitova (naj\u010de\u0161\u0107e jedan bajt) skuplja i pohranjuje na odre\u0111eno mesto\u00a0 u memoriji. Ovo mesto se naziva memorijska lokacija. \u017deli li se snimiti bajt u memorijsku lokaciju, potrebno je navesti adresu memorijske lokacije. Brzina rada RAM-a odre\u0111ena je brzinom kojom ova memorija upisuje i izdaje podatke. Od pojave \u017eeljene adrese na adresnim sabirnicama pa do pojave podatka upisanog u tra\u017eenoj lokaciji na podatkovnim sabirnicama protekne odre\u0111eno vreme koje se zove vreme pristupa memoriji (engl. memory access time). Vreme pristupa ograni\u010dava brzinu kojom se mogu \u010ditati podaci iz memorije i upisivati u nju \u010dime znatno ograni\u010davamo brzinu rada celog\u00a0 ra\u010dunara. Zbog toga se u ra\u010dunar nastoji ugraditi RAM sa \u0161to kra\u0107im vremenom pristupa. Tehnologija izrade poluprovodnih komponenata od kojih su gra\u0111eni savremeni RAM-ovi ograni\u010dava brzinu pristupa na nekoliko desetaka nanosekundi. Savremeni RAM-ovi su gra\u0111eni od poluprovodnih integriranih krugova.<\/p>\n<p>U operativnoj memoriji obi\u010dno ima 5 razli\u010ditih podru\u010dja:<\/p>\n<ol>\n<li>podru\u010dje u kome se nalazi upravlja\u010dko-kontrolna jedinica<\/li>\n<li>podru\u010dje u kome su sme\u0161tene instrukcijeonih programa koji se izvr\u0161avaju<\/li>\n<li>ulazno podru\u010dje<\/li>\n<li>izlazno podru\u010dje<\/li>\n<li>radno podru\u010dje u kome su me\u0111urezultati, ili finalni rezultati obrade.<\/li>\n<\/ol>\n<p>S obzirom na na\u010din rada postoje dvije glavne vrste ove memorije:<\/p>\n<ul>\n<li>stati\u010dka i<\/li>\n<li>dinami\u010dka.<\/li>\n<\/ul>\n<p><strong>Karakteristike memorije <\/strong><\/p>\n<p>Osnovni kriterijumi koji odre\u0111uju kvalitet RAM memorije su:<\/p>\n<ul>\n<li>kapacitet,<\/li>\n<li>brzina pristupa,<\/li>\n<li>na\u010din pakovanja i vrsta podno\u017eja,<\/li>\n<li>proizvo\u0111a\u010d,<\/li>\n<li><\/li>\n<\/ul>\n<p><strong>KLASIFIKACIJA MEMORIJE <\/strong><\/p>\n<p>Postoji mnogo vrsta memorije i po\u0161to svaka ima odre\u0111enu namenu, one se mogu podeliti na razne na\u010dine. Osnovna podela :<\/p>\n<ul>\n<li>Unutra\u0161nja memorija\n<ul>\n<li>ROM(read only memory)<\/li>\n<li>RAM(random access memory)<\/li>\n<\/ul>\n<\/li>\n<li>Spolja\u0161nja memorija\n<ul>\n<li>MAGNETNI DISKOVI<\/li>\n<li>OPTI\u0108KI DISKOVI<\/li>\n<li>DISKETE<\/li>\n<li>MAGNETNE TRAKE<\/li>\n<li>MEHURASTA MEMORIJA<\/li>\n<li>PCMCIA-Personal Computer Memory Card International Association- karti\u0109ni memorijski ure\u0111aji<\/li>\n<li>SMART kartice-mikroprocesor i memorijski \u0109ip<\/li>\n<li>USB-Universal Serial Bus- flash ure\u0111aj<\/li>\n<li>MEMORIJSKA DUGMAD<\/li>\n<li>MEMORIJSKE KOCKE<\/li>\n<\/ul>\n<\/li>\n<\/ul>\n<p>Najva\u017enija karakteristika radne memorije jeste to \u0161to se bilo kojoj memorijskoj lokaciji mo\u017ee direktno pristupiti i nije potreban mehani\u010dki pomak komponenti, za razliku od tvrdog diska ili nekih drugih medija za skladi\u0161tenje kod kojih je potrebno prvo medij za \u010ditanje namestiti na odre\u0111enu lokaciju, a zatim upisivati ili \u010ditati podatke. Zahvaljuju\u0107i ovoj karakteristici pristup RAM zadr\u017eava znatno ve \u0107u brzinu protoka podataka od ostalih memorijskih tipova. Podaci ili sadr\u017eaj u radnoj memoriji bri\u0161u se prilikom ga\u0161enja ra\u010dunara, tako da ona nije medij za trajno \u010duvanje podataka, ve\u0107 se u nju podaci samo privremeno skladi\u0161te, da bi se nakon upotrebe sa \u010duvali natrag na tvrdi disk.<\/p>\n<p>Standardne koli\u010dine radne memorije za ugodan rad kre\u0107u se u rasponu od 512MB na vi\u0161e, ali to uveliko zavisi i od namene za koje se ra\u010dunar koristi. Ukoliko se ra\u010dunar koristi za kancelarijski rad i surfovanje internetom, trenutni je standard 256MB, dok za zahtevnije ra\u010dunarske aplikacije kao \u0161to su programi za obradu video zapisa ili \u010dak igranje ne postoji gornja granica &#8211; \u0161to vi\u0161e, to bolje.<\/p>\n<p>Ukoliko ste uz specifikacije ra\u010dunara uz napis o koli\u010dini memorije nai\u0161li na neke slovne i broj\u010dane oznake, re\u010d je o simbolima koji defini\u0161u ta\u010dnu vrstu radne memorije i brzinu kojom ona komunicira s ostalim komponentama ra\u010dunara. Danas je najra\u0161ireniji tzv. DRAM (Dynamic RAM), koji je unapre\u0111ivan, tako da su s vremenom nastajali Fast Page Mode DRAM, EDO RAM, XDR DRAM , SDRAM, DDR SDRAM, te trenutno najaktualniji DDR2. Brzina u MHz koja se pojavljuje uz specifikacije memorije pokazuje na kojoj brzini memorija komunicira s ostalim komponentama, prvenstveno preko sabirnice s procesorom. Tu tako\u0111e vredi pravilo da ve\u0107a frekvencija zna\u010di i br\u017ei rad, pod uslovom da ostale komponente podr\u017eavaju tu brzinu.<\/p>\n<p>Prilikom kupovine radne memorije va\u017eno je pripaziti i na njihovog proizvo\u0111a\u010da, \u010dije je ime uvek istaknuto u cenovniku firme koje se bave prodajom ra\u010dunarske opreme. Najpoznatiji proizvo\u0111a\u010di \u010dije se memorije mogu kupiti u na\u0161im trgovinama su Kingston, Samsung, Corsair itd. Njihove cene neretko su i dvostruko ve\u0107e od memorijskih modula nazivno istih karakteristika ostalih proizvo\u0111a\u010da (ili \u010dak i bez imena proizvo\u0111a\u010da), ali razlika u ceni vi\u0161estruko se isplati jer je svaki &#8216;brand name&#8217; modul zasebno testiran od strane proizvo\u0111a\u010da i garantuje siguran i stabilan rad ra\u010dunara.<\/p>\n<p>Podaci ili sadr\u017eaj u radnoj memoriji bri\u0161u se prilikom ga\u0161enja ra\u010dunara, tako da ona nije medij za trajno \u010duvanje podataka, ve\u0107 se u nju podaci samo privremeno spremaju, da bi se nakon upotrebe sa\u010duvalii natrag na hard disku.<\/p>\n<p><strong>ROM MEMORIJA (ROM \u2013 Read Only Memory) <\/strong><\/p>\n<p>ROM memorija je ugra\u0111ena u \u010dip na mati\u010dnoj plo\u010di. Ubraja se u trajne memorije i sadr\u017ei podatke neophodne za rad ra\u010dunara. Podaci se u ROM fabri\u010dki upisuju prilikom proizvodnje mati\u010dne plo\u010de i ne mogu se brisati ni menjati.<\/p>\n<p>Naredbe koje se izvode neposredno po uklju\u010denju ra\u010dunara moraju biti trajno upisane i ne smeju biti izbrisane te se zato upisuju u ROM koji je izveden tako da se iz njega mo\u017ee samo \u010ditati.<\/p>\n<p>Najva\u017eniji dio unutar ROM \u010dipa je BIOS ( Basic Input\/Output System ) koji sadr\u017ei podatke o fizi\u010dkim komponentama ra\u010dunara (hardverskoj konfiguraciji ra\u010dunara).<\/p>\n<p>Korisnik ne mo\u017ee mijenjati sadr\u017eaj BIOS-a, ali mo\u017ee delomi\u010dno pode\u0161avati njegove postavke!<\/p>\n<p>Kada je ra\u010dunar isklju\u010den, trajno pam\u0107enje podataka iz ROM-a omogu\u0107ava baterija koja je postavljena na mati\u010dnu plo\u010du.<\/p>\n<p><strong>PRIRU\u010cNA MEMORIJA (Cache)\u00a0 <\/strong><\/p>\n<p>Cache je memorija koju koristi procesor kako bi skratio vreme pristupa RAM-u. Ona spre\u010dava \u010dekanje (i gubljenje vremena) procesora dok se vr\u0161i prenos podataka izme\u0111u njega i RAM-a.<\/p>\n<p>Obzirom da je CPU br\u017ei od RAM-a, on bi trebao \u010dekati dok mu RAM po\u0161alje ili od njega primi podatke, te bi se time gubilo mnogo vremena (celi bi rad ra\u010dunara bio sporiji). To se re\u0161ava ugradnjom Cache memorije \u010dija je brzina jednaka brzini procesora te je u tom slu\u010daju Cache \u201eposrednik\u201c u prenosu podataka izme\u0111u procesora i RAM-a.<\/p>\n<p><img loading=\"lazy\" decoding=\"async\" class=\"size-full wp-image-82 aligncenter\" src=\"http:\/\/skolarbbos.net\/wp-content\/uploads\/2015\/10\/4.21.jpg\" alt=\"4.2\" width=\"440\" height=\"57\" srcset=\"https:\/\/skolarbbos.net\/wp-content\/uploads\/2015\/10\/4.21.jpg 440w, https:\/\/skolarbbos.net\/wp-content\/uploads\/2015\/10\/4.21-300x39.jpg 300w\" sizes=\"auto, (max-width: 440px) 100vw, 440px\" \/><\/p>\n<p>CPU \u0161alje podatke velikom brzinom Cache memoriji, a Cache jednakom brzinom prihva\u0107a te podatke (jednako je brz kao CPU). Iz tog razloga CPU ne mora \u010dekati i mo\u017ee vr\u0161iti druge operacije dok se za isto vreme prenose podaci iz Cache-a u RAM i obrnuto. Dakle, glavna svrha postojanaja Cache memorije je sprje\u010davanje \u010dekanja procesora (tj. gubljenje vremena).<\/p>\n<p>Ne tako davno, Bill Gates\u00a0 je rekao da sa 1MB RAM memorije imamo dovoljno memorijskog kapaciteta i koji nikad ne\u0107e biti iskori\u0161\u0107en.<\/p>\n<p><strong>Pitanja<\/strong><\/p>\n<ol>\n<li>\u0160ta je RAM memorija?<\/li>\n<li>Koje su glavne osobine RAM memorije?<\/li>\n<li>Koja su podru\u010dja u operativnoj memoriji?<\/li>\n<li>Kako se dele memorije u odnosu na na\u010din rada?<\/li>\n<li>Koji su osnovni kriterijumi koji odre\u0111uju kvalitet RAM memorije?<\/li>\n<li>Kakva je to ROM memorija?<\/li>\n<li>Kakva je ke\u0161 memorija?<\/li>\n<\/ol>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Sistemska memorija je mesto gde ra\u010dunar dr\u017ei programe i podatke koji se \n<a class=\"moretag\" href=\"https:\/\/skolarbbos.net\/?p=79\"> <\/a>","protected":false},"author":1,"featured_media":83,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[],"class_list":["post-79","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-hardver"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/79","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=79"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/79\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1305,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/79\/revisions\/1305"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/83"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=79"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=79"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/skolarbbos.net\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=79"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}