HTML označava skraćenicu od engleskih reči Hyper Text Markup Language i on je zvanični jezik veb stranica, poznat pod imenom „hipertekstualni markerski jezik”. HTML nije računarski programski jezik. To je markerski jezik, koji postavlja uputstva ili oznake (tagove) oko teksta tako da bi internet preglednik znao kako da na ekranu prikaže određeni tekst. HTML zapravo predstavlja skup instrukcija za preglednik veba. Na primer, oznaka:
<b>Text to display on screen</b>
govori pretraživaču veba da prikaže podebljano tekst koji se nalazi između početne oznake <b> i krajnje oznake </b>.
HTML je 1990. godine kreirao Tim Berners Li, tada zaposlen u CERN-u. Uporedo je stvoren i prvi web browser. U to doba, internet je postojao, ali u mnogo drugačijem obliku nego danas. HTML je, u tom prvobitnom periodu razvoja, omogućio lakšu saradnju na projektima na velikoj udaljenosti. Pomoću njega prenosimo prost kôd (tekst) od izvora do primaoca, čiji browser taj kod interpretira u smislen dokument.
HTML se danas znatno razlikuje od te prvobitne verzije, ali je zadržao osnove na kojima je kreiran. Berners Li nije zaštitio HTML i objavljen je pod open source uslovima. Tokom godina, konstantno je unapređivan, a i osnovan je W3C (World Wide Web Consortium – www.w3.org) koji se bavi standardizacijom i unapređenjem HTML i drugih standarda. Takođe, 2004. osnovan je WHATWG (Web Hypertext Application Technology Working Group – www.whatwg.org) od strane zaposlenih u kompanijama usko vezanim za web, kao što su Apple, Mozilla, Opera i mnoge druge, a sve kao odgovor na tromost W3C-a u razvoju novih tehnologija.
Danas, W3C i WHATWG su dva najbitnija tela koja se bave budućnošću interneta. Trenutno je u razvoju nova verzija HTML-a u verziji 5 koju zajednički razvijaju W3C i WHATWG. Finalna verzija se očekuje u godinama koje dolaze, ali se dosta elemenata već može danas koristiti uz određena ograničenja.
Postoje brojni besplatni alati pomoću kojih možete da pišete za veb strane, a koji su u skladu sa HTML standardima. Neki alati su toliko usavršeni da vam znanje HTML ili CSS skoro nije ni potrebno. Takav je na primer Adobeov Dreamweaver. Apple računari sadrže programe koji omogućavaju da na jednostavan, lak i efikasan način izgradite (napravite) veb stranu. To ćete učini kada pokažete na neki sadržaj i kliknete taster miša, prevučete taj sadržaj i spustite ga. Međutim, kada bude bilo potrebno da se odvojite od šablona, prilagodite stranu ili uradite nešto izvan skupa komandi iz menija, zatrebaće vam HTML i CSS. Ovi alati su sjajni i značajno olakšavaju i čine zabavnim izradu veb strane. Naime, pomoću njih veb strane izrađujete ručno i na taj način možete više da utičete na njihov izgled i na to kako će se ponašati. Sve što vam je potrebno jeste dobar program za uređivanje teksta (tekst editor), pretraživač veba i malo strpljenja.
HTML5 je poslednja verzija markerskog jezika HTML i ovom verzijom HTML je dobio na funkcionalnosti, s obzirom na to da su prethodne verzije koristile pomoć drugih markerskih ili skript jezika, što su bili njihovi glavni nedostaci. CSS mnogo je efikasniji u kontrolisanju izgleda veb strane, s obzirom na to da je HTML5 fokusiran više na strukturu, a ne na izgled strane.
Izrada HTML strana ne zahteva puno opreme. Sve što vam je potrebno jeste računar, veb pretraživač interneta, kao što su Internet Explorer ili Mozilla Firefox, i editor teksta, kao što je Notepad. Pomoću ovih nekoliko stavki, možete da izradite bilo koju veb stranu koju zamislite. Takođe, izradićete folder sa datotekama u koju ćete skladištiti završene datoteke. Da biste uspešno izvršili zadatke, proverite da li su sve ove stvari spremne za izradu HTML dokumenta.
Na intemetu se mogu naći brojni besplatni HTML editori koji će vam pomoći u izradi HTML dokumenata. Oni su vrsta HTML programa za uređenje teksta i poseduju specifične menije, komandnu dugmad i formatiranje pomoću kojih je moguće napisati HTML dokumente. Ako se odlučite da koristite neki HTML editor, imajte na umu da oni nisu programirani ili konfigurisani za HTML5 kod, već za za HTML4 ili 4.01 Translation, verzije koje prethode verziji HTML5. HTML5 oznake stoga neće biti raspoložive za većinu HTML editora.
Konzorcijum World Wide Weba (World Wide Web Consortium) ili W3C je upravno telo za ceo svet za internet standarde, lako nema legalni autoritet, W3C obezbeđuje usklađenost opšte prihvaćenih standarda za kompanije koje proizvode softver i jezike za internet. Članovi ovog tela su kompanije Microsoft, Apple, IBM, Hewlett-Packard i druge. Ovo telo okuplja velike kompanije koje se dogovaraju o predloženim promenama i implikacijama za specifične internet jezike i tehnologije, kao što su HTML, CSS i pretraživači veba. Telo je prikupilo (prevelo) standarde, preporučene ispravke i opštevažeće statuse većine veb tehnologija. Posetite veb stranu (na: www.w3.org) da biste videli poslednje promene HTML-a i CSS-a.
HTML oznake predstavljaju instrukcije za pretraživače o sadržaju nekog elementa. Na primer, ovde imamo HTML element koji saopštava pretraživaču da prikaže tekst između oznaka u vidu pasusa:
<p>Text content of the element</p>
Oznake se sastoje iz ugaonih zagrada između kojih se nalaze instrukcije za označavanje (markiranje). U gornjem primeru, slovo “p” okruženo ugaonim zagradama predstavlja oznaku pasusa. Prva oznaka predstavlja početnu oznaku i ona saopštava pretraživaču da prikaže sav tekst koji sledi u vidu pasusa. Oznaka ,,/p” u ugaonim zagradama predstavlja krajnju oznaku. Ona govori pretraživaču da je to kraj pasusa. Kosa crta označava „kraj” u HTML oznakama.
HTML elementi se sastoje iz početne oznake, sadržaja i krajnje oznake. Pojmovi poput zaglavlja, pasusa i tabela predstavljaju elemente.
Atributi predstavljaju specifična svojstva oznake. Oni definišu njihovo ponašanje ili izgled. Mnogi atributi HTML oznaka mogu biti prilagođeni tako da menjaju prikaz. Atributi se nalaze samo u početnim oznakama. Da bismo osigurali kompatibilnost sa starijim verzijama HTML ili XHTML, vrednosti atributa smestili smo u pojedinačne ili duple navodnike, kao ovde:
<img src=”http://somelinktoapicture. com/”></img>
Oznaka slike – <img> – u gornjem primeru ima zahtevani atribut src (source – izvor), koji bliže određuje lokaciju slike koja će biti prikazana.
Prava funkcionalnost ovih elemenata uključuje opširnu primenu programerskih veština i razumevanje objektnog modela dokumenta (DOM, engl. Document Object Model) i programskog interfejsa aplikacije (API, engl. Application Programming Interface), kao bitnih aspekata veb tehnologije. Ove stvari mogu da se koriste, njima je moguće upravljati, a mogu se i programirati. Na taj način one nude uzbudljive nove mogućnosti veb programerima i dizajnerima, kao i korisnicima.
HTML5, zatim, pruža solidan okvir rada na kome možete da gradite, dodajete nove veštine, kao i u primeru sa izgradnjom nove kuće koja počinje od temelja i okvira i nastavlja se dalje do krajnjih detalja i opreme. Sa dobrim temeljom, kakav je HTML5, sada možete da dodate veštine iz veb programiranja kako biste iskoristili u potpunosti one nove mogućnosti i oblikovali budućnost interneta, razvijanjem stvari o kojima danas samo možemo da maštamo.