U vremenu kada polako internet postaje sinonim za špijunažu, privatne kompanije koje nude VPN ili Proxy rešenja, niču kao pečurke posle kiše. Međutim, možemo verovati samo slobodnom softveru i softveru otvorenog koda. Zašto je ovo važno, pokazaćemo kroz primer tor mreže.
Tor (The Onion Router) mreža je nastala u američkoj vojsci, ali samo kao ideja, da bi projekat nastavio da se razvija pod vođstvom The Tor Project organizacije kao open-source projekat pisan u C-u pod BSD licencom.
Iako je portabilan, za postizanje optimalne sigurnosti potrebno je imati i sigurnu platformu, tj. operativni system sa koga se pokreće, pa je Linux sasvim prirodno rešenje.
Tor funkcioniše tako što se celokupno pretraživanje interneta obavlja kroz mrežu relejnih (relay) kompjutera i izlaznih čvorova (exit node). Prvo, zahtev za određenom web stranicom se sa korisničkog računara enkriptuje, a potom se nasumično biraju tri relejna kompjutera iz tor mreže, kroz koja će se saobraćaj rutirati. Releji samo znaju od koga su dobili zahtev I kome da ga proslede, a nikako ne znaju celu putanju saobraćaja. Zatim se korisnikov enkriptovan zahtev šalje prvom u nizu releja, koji ponovo enkriptuje saobraćaj i prosleđuje sledećem releju koji radi isto.
Kada zahtev dođe do izlaznog čvora, on dekriptuje sve do tada enkriptovane poruke koje su releji enkiiptovali i pristupa intemetu, tj. korisnikovoj željenoj lokaciji, pretvarajući se da je on korisnik. Povratni proces je sličan.
Tor releje i izlazne čvorove pokreću uglavnom pojedinci spremni da pomognu opštem većem stepenu sigurnosti, a relativno je jednostavno dati i svoj doprinos pokretanjem novih releja, ali nije preporučljivo pokretati izlazne čvorove jer je neenkriptovan sadržaj izlaznog čvora prema mreži, a svakakvi ljudi i sadržaj prolaze mrežom, pa vas može dovesti u sukob sa zakonom zbog kršenja autorskih prava ili nelegalnog sadržaja koji prolazi kroz vaš izlazni čvor.
Iako tor mreža nudi prilično visok stepen anonimnosti i sigurnosti prilikom surfovanja, treba imati na umu da Tor ima pristup takozvanom Deep Webu ili Dark Webu, koga je mnogo više (čak 96% celokupnog sadržaja www interneta) od takozvanog vidljivog (Visible web) dela interneta (4% celokupnog sadržaja www interneta), čime korisnici mreže postaju izloženi većoj divljini u pogledu svakojakog sadržaja, pa treba biti dodatno oprezan i znati na koje adrese se ide tokom pretraživanja.
Vidljivi deo interneta je onaj koji internet pretraživači poput Google-a, Yahoo-a i ostalih indeksiraju na osnovu sadržaja koji sajtovi poseduju.
Duboki deo interneta je sadržaj na internetu koga pretraživači poput Googla, yahoo, binga i ostalih ne indeksiraju i ima adrese koje se završavaju sa .onion što znači da se radi o skrivenom servisu unutar tor mreže.
Mračni web je jedna mala količina sadržaja na deep web-u koji služi za promociju ili distribuciju ilegalnih aktivnosti. Pošto su mnoge stvari u svijetu ilegalne, tako postoji i mnogo različitih oblasti kojima se bave. Prostitucija, angažovanje plaćenika i krijumčarenje ilegalnih supstanci (poput droge) su samo neki od njih. Web sajtovi koji omogućavaju ovakve radnje su većinom sakriveni iza .onion web domene kojoj je moguće pristupiti koristeći Tor Browser.
Da biste koristili tor mrežu, potrebno je otići na sajt tor projekta (http://www.torproject.org) i skinuti arhivni fajl koji se posle na računani jednostavno raspakuje i pokrene, recimo iz terminala (Tor Browser Bundle ili skraćeno TBB). Valja napomenuti da TBB nije jedini način da se pristupi mračnoj strani veba, ali je svakako najsigurniji.
Postoje pretraživači kao freenet ili I2P, ali zahtevaju da se instalira java, pa ih to ne čini baš bezbednim i sigurno ne doprinose sigurnosti i anonimnosti. Postoje i drugi projekti kao tor2web koji omogućava otvaranje .onion web stranica, tako što se u linku umesto .onion zameni sa .tor2web.org pa se može pretraživati i iz bilo kog web pretraživača, ili možete koristiti TorSearch koji je počeo da indeksira sajtove sa Deep Weba i u ovom trenutku ima milion indeksiranih sajtova i preko 80000 zahteva za pretraživanje Deep Weba weba. Treba napomenuti da se upotrebom TBB-a ostvaruju sigurnost i anonimnost. Poželjno je ostaviti podrazumevani pretraživač na Startpage jer štiti privatnost korisnika i pretražuje Google umesto vas, kao i to da instaliranje raznih pluginova poput java-e i dozvoljavanje takozvanih kolačića odaje vaš identitet, pa u tom slučaju nema svrhe koristiti tor.
Tor, iako jedan od najsigurnijih načina komunikacije u današnjim vremenima neprekidnog hladnog sajber rata i sve prisutnije masovne špijunaže kojih smo u današnje vreme sve svesniji, ima i neka svoja ograničenja i potrebno je tačno znati šta nam to TBB omogućava, a šta ne.
Osim ove, Tor ima i drugih negativnih osobina koje se možda ne vide na prvi pogled, ali se brzo mogu uočiti iz dizajna. Informatičarima je sigurno poznata rečenica: „Svaki sistem je jak koliko je jaka njegova najslabija karika.” Tor nije nikakav izuzetak. Naime, slaba tačka Tora su njegovi izlazni čvorovi (exit nodes) koji dekriptuju sadržaj, tako da izlazni čvorovi mogu imati informaciju o vama, ako se ne koristi takozvana end-to-end enkripcija.
Imajući ovo na umu, ne čudi što svetske sigurnosne organizacije poput NSA ili GCHQ instaliraju hiljade, pominje se podatak od devetnaest hiljada Tor releja i izlaznih čvorova u vlasništvu NSA, pokušavajući da prate i analiziraju sav protok kroz Tor mrežu, kontrolišući najveći deo izlaznih čvorova koje se malo ko usudi da pokrene zbog mogućih sukoba sa zakonom i problema u koje može da zapadne zbog različitog sadržaja koji prolazi neenkriptovan jednim delom kroz izlazni čvor.
U okviru Tor mreže postoje mnogi skriveni servisi koji čekaju da budu otkriveni. U njihovom otkrivanju nam mogu pomoći specijalizovani pretraživači poput već pomenutog TorSearcha, Grams je počeo da indeksira i one najopasnije sajtove po kojima je ova mreža i poznata. Ovakvi specijalizovani pretraživači umnogome pomažu Tor korisnicima jer su sajtovi često prinuđeni da menjaju svoje adrese i lokacije što otežava korisnicima njihovo pronalaženje. Ovde ćemo skrenuti pažnju na nekoliko programa koji nisu onako svetleći i šljašteći kao većina onih na koji smo navikli uživajući u udobnošću interneta i povoljnostima novih tehnologija.
Za sada ovo nije veliki problem, te nikako ne pozivamo da se odustane od Tor mreže, jer dokle god se pridržavate navedenih pravila, koristite SSL i uopšte znate šta radite, enkripcija je dovoljno jaka da niko neće moći da ugrozi vašu anonimnost, a NSA bi morala da tačno zna sve čvorove kroz koje vaša komunikacija prolazi da bi otkrila vaš identitet. Sav trud koji NSA ulaže u „razbijanje” Tor mreže govori o uspešnosti i sigurnosti same mreže.
Brojni eksperimenti i naučni testovi pokazuju da je NSA u mogućnosti da prisluškuje veoma mali deo Tor mreže, ali da nikada neće biti u stanju da u realnom vremenu prati i dešifruje sav saobraćaj. Svi pokušaji ugrožavanja Tor komunikacija na nivou mreže su propali, pa je za očekivati i druge sofisticiranije načine špijuniranja u bliskoj budućnosti.