Bit (bit) je najmanja jedinica informacije u računarstvu. Jedan bit predstavlja količinu informacije potrebnu za razlikovanje dva međusobna isključiva stanja, često predstavljana kao jedan (1) i nula (0), da/ne, tačno/netačno, ima/nema napona, itd.

Bit se takođe koristi kao ime cifre u binarnom brojnom sistemu (sistem sa osnovom 2). Sama riječ je prvi put upotrebljena 1948. godine u radu Kloda Šenona i nastala je sklapanjem početka engleske reči “binarna” i kraja reči “cifra” ili “jedinica” na engleskom jeziku (‘binary digit‘ ili binary unit). On je rekao da reč potiče od Džona Takija. Oznaka za bit je b.

 

Naziv	Oznaka	Količina
Kilobit	kb	103
Megabit	Mb	106
Gigabit	Gb	109
Terabit	Tb	1012
Petabit	Pb	1015

 

Bajt (još i oktet, fonetizirano od engl. byte), merna jedinica za količinu podataka u računarstvu. Bajt predstavlja uređeni sled bitova, uobičajeno 8, zbog čega se za bajt koristi i naziv oktet. Na većini računarnih arhitektura bajt je najmanja jedinica pohrane podataka kojoj se u radnoj memoriji može direktno pristupiti. Oznaka za bajt je B.

Razlog za postojanje ove jedinice informacije je praktičan. Da bi se definisala osnovna veličina podataka dovoljna za smeštanje jednog slova odnosno znaka interpunkcije, ali takođe i za prenos komunikacionim kanalima kao i radi definisanja osnovne adresibilne jedinice podataka. U skladu sa kompleksnošću procesorske arhitekture je definisana i osnovna veličina reči kojom barata procesor. Tako se vremenom od 8-bitnog procesora prešlo na 16-bitne, 32-bitne i na kraju 64-bitne. Tako je i veličina procesorske reči, širina adresne linije, registara i adresibilna jedinica za pristup postala značajno veća, međutim, još uvijek svi procesori čuvaju, kompatibilnosti radi, mogućnost da barataju pojedinačnim bajtovima. Zato i danas (uslovno) važi stara definicija bajta: Bajt je najmanja adresibilna jedinica količine podataka.

 

Naziv	Oznaka	Količina
Kilobajt	kB	103
Megabajt	MB	106
Gigabajt	GB	109
Terabajt	TB	1012
Petabajt	PB	1015

 
Pitanja

1. Šta je bit?
2. Šta je bajt?