Operativni sistem je jedan od najznačajnijih delova softvera koji koristi računar. Bez operativnog sistema računar je beskorisno parče metala i provodnika koji može da posluži jedino kao ukras. Ako za hardver kažemo da je srce računara, tada bi operativni sistem bio njegova duša.

Operativnom sistemu poveravamo opsluživanje aplikacija, pravilno iskorišćavanje resursa kao i sigurnost naših podataka. Upravo zato operativni sistemi zaslužuju da im se posveti posebna pažnja.

Istorijski razvoj

Na samom početku pojave prvih računara u kasnim 1930-tim i tokom Drugog svetskog rata nisu postojali operativni sistemi te su računari bili programirani na razini mašine. Kod nulte generacije računara bilo je moguće izvršavati samo jedan program koji je imao potpunu kontrolu nad računarom. Sve rutine za obavljanje nižih operacija (kao čitanje s papirne trake ili štampanje) bile su sastavni deo svakog programa. Za programiranje nulte generacije računara programer je morao dobro poznavati hardver računara, a veština programiranja u sebi je sadržavala određenu količinu prepravki na hardveru: premeštanje žica, dodavanje ili oduzimanje elektroničkih sklopova. Nulta generacija računara bili su eksperimentalni, novi uređaji, i kao takvi prepravke na hardveru bile su nužne jer nije postojala dovoljna količina znanja i iskustva kako graditi i programirati računar kao i o mogućim praktičnim primenama računara i računarstva.

Prve verzije IBM kompatibilnih personalnih računara bile su u stanju da na monitoru ispisuju samo znakove (slova, brojeve i nekoliko specijalnih znakova). Problemi koji su pratili sve ovo bili su u tome što je čovek morao naučiti komande i tekstualno okruženje tj. što i računar može odgovarati samo tekstom, pa su manje mogućnosti rada sa slikama, grafikama, raznim šemama i sl. Razvoj računarske industrije dovodi do toga da na monitoru u jednom trenutku imate jednu aktivnost, potom podelite ekran na jasno ograničene površine, a u svakoj od tih površina imate neku aktivnost. Najpoznatiji grafički način rada je zasnovan na Windowsima (prozorima) i ovdje imamo pojavu da svaki prozor funkcioniše nezavisno.

Definicija Operativnog sistema

Operativni sistem je kompleksan programski sistem sastavljen od skupa programa koji treba da obezbedi lako i efikasno korišćenje računara. Operativni sistem je osnovni program računara, koji se izvršava dokle god je računar uključen. Ukoliko se iz bilo kog razloga OS ne izvršava, računar nije moguće koristiti.

Kako bi se omogućila efikasnost svih računarskih resursa, u svakom operativnom sistemu moraju biti na određen način rešene opšte funkcije, a to su:

• upravljanje procesorom (CPU),
• upravljanje memorijom (RAM),
• upravljanje I/O uređajima,
• upravljanje podacima i
• upravljanje aplikacijama.

Klasifikacija operativnih sistema

Jedan od mogućih kriterijuma za klasifikaciju operativnih sistema je vrsta računara ili uređaja kojim operativni sistem upravlja.

Po tom kriterijumu mogu se izdvojiti:

1. operativni sistemi realnog vremena
2. operativni sistemi za ugrađene (embedded) sisteme
3. operativni sistemi za inteligentne kartice (smart card)
4. multiprocesorski operativni sistemi i
5. distribuirani operativni sistemi.
6. mrežni operativni sistemi

Kao što smo već rekli operativni sistem je jedan od ključnih delova računara. Bez operativnog sistema i aplikativnih programa, računar je samo gomila beskorisne elektronike. Bez operativnog sistema, aplikativni softver ne bi mogao da koristi resurse računara.

Pri samoj odluci o kupovini računara, moramo se i odlučiti za operativni sistem koji ćemo koristiti. U zavisnosti od platforme koju smo odabrali, u ponudi imamo veliki broj operativnih sistema.

Izbor operativnog sistema nije ništa lakši od izbora računara. Na našem tržištu PC računara dugo su vladali (i još uvek vladaju) komercijalni operativni sistemi kompanije Microsoft – Windows /XP/Vista/7/8, veoma mali procenat koristi Mac OS. U današnje vreme, korištenje nelegalnih kopija ovih sistema kažnjivo je zakonom. Kao alternativu ovim skupim komercijalnim sistemima možemo navesti GNU/Linux operativni sistem.

Windows

Microsoft Windows je operativni sistem stvoren od strane kompanije Microsoft. Trenutno je najpopularniji desktop operativni sistem u upotrebi. Instaliran je na najvećem broju novih računara.

Microsoft je početkom devedesetih godina 20. veka uveo operativni sistem sa grafičkim okruženjem pod nazivom Windows. U početku je novi operativni sistem bio samo nadogradnja, do tada veoma popularnog, DOS-a i nosio oznaku Windows3x. Samostalni operativni sistem pojavio se 1995. godine i dobio je naziv Windows 95. Od samog početka Windows podržava rad sa mišem, ikonama, menijima, mogućnost pokretanja programa u isto vreme i jednostavan prelaz sa jedne aplikacije na drugu.

Windows predstavlja samostalni operativni sistem. Naime Windows sve do verzije 95 nije bio operativni sistem, jer nije mogao samostalno da se izvršava. On je do tada bio samo novo okruženje koje je predstavljalo nadogradnju već zastarelog DOS-a. To je podrazumevalo uslov instalacije DOS-a da bi funkcionisao Windows. Takođe je podržan rad sa internetom i jednostavna mrežna komunikacija.

Promenjeno je i grafičko okruženje, pa je umesto orijentacije prema programu uvedena orijentacija prema dokumentu. Dovoljno je dva puta kliknuti mišem na ikonu dokumenta i automatski će biti pokrenut odgovarajući program u kome je dokument kreiran, a učitaće se i sam dokument. Ovakav postupak olakšava rad korisniku jer ne zahteva poznavanje procedure pokretanja programa i procedure učitavanja fajla.

Windows je „prvi“ pravi operativni sistem modernog dizajna i izvanrednih performansi. Poseduje tzv. vertikalnu kompatibilnost, što znači da se na njemu mogu izvršavati svi programi pisani za DOS i starije verzije Windows-a. Mogućnosti Windows-a su ogromne, jer njegovi programi prekidaju vezu sa starim pravilima i koriste nove mogućnosti operativnog sistema.

Operativni sistem Windows se razvijao kroz generacije koje se još nazivaju verzije, počev od prve šire prihvaćene verzije 3.0, preko verzije 3.11 nakon čega se razvoj deli u dve potpuno odvojene i paralelne linije: Windows 95, Windows 98, Windows ME i Windows NT, Windows 2000, Windows XP, Windows Vista, Windows 7 i Windows 8.

LINUX

Linux je noviji operativni sistem i nastao je na osnovama Unix-a, ali se od njega po mnogo čemu razlikuje. Jeftino se instalira, i održava, stabilan je, može da se primenjuje na više platformi i što je najvažnije otvoren je sistem i dozvoljava ispravke i dogradnju.

Stvorio ga je mladi Finac, tada student, Linus Torvalds 1991. godine na Univerzitetu u Helsinkiju. Torvalds je svoj operativni sistem objavio na Internetu i podsticao druge programere širom sveta da se priključe njegovom daljem razvoju. Ubrzo, Linux je postao veoma popularan među računarskim entuzijastima koji su tražili alternativno rešenje za postojeće operativne sisteme za PC računare (DOS, Windows). Svojom koncepcijom stabilnog, a jeftinog operativnog sistema doživio je veliku ekspanziju i popularnost.

Iako su prve verzije sistema baziranih na Linux kernelu bile vrlo odbojne običnim korisnicima zbog vrlo komplikovanog interfejsa, situacija se znatno izmjenila posljednjih godina zbog moćnog X Window grafičkog sistema (vrlo efektnog i intuitivnog GUI[1] interfejsa).

Inače, termin Linux označava samo kernel (jezgro, tj. srž operativnog sistema). Svi ostali programi koji se nalaze u Linux operativnim sistemima su nezavisni proizvodi drugih organizacija ili pojedinaca (uglavnom izdati pod GNU General Public Licencom). Takav skup osnovnih sistemskih programa, kernela i ostalog aplikativnog softvera se zove GNU/Linux distribucija. Sve Linux distribucije su manje-više slične jedna drugoj i uglavnom se razlikuju samo u programima za konfiguraciju i u aplikacijama i verzijama aplikacija koje nude.

Takođe, može se konstatovati da današnji Linux u odnosu na bilo koji operativni sistem podržava najširi spektar procesora i računarskih arhitektura. Tako sad za Linux postoji ogroman broj aplikacija i taj broj raste svakim danom. Gotovo sve što Vam je potrebno postoji i za Linux, a većina tih aplikacija je besplatna. Ne postoji polje upotrebe u kojem se Linux ne može uspešno koristiti i zameniti ostale sisteme, pogotovo uz mogućnost da u retkim slučajevima kada ne postoji neka aplikacija za Linux, istu možemo uspešno pokrenuti pod velikim brojem OS emulatora koji emuliraju rad ostalih operativnih sistema (DOS, Windows, MacOS, AmigaOS…).

Postoje i komercijalne Linux distribucije kao što su Red Hat, Mandrake i S.u.S.E. itd. koji pružaju veliki broj intuitivnih grafičkih konfiguracionih alata, tako da se podešavanje i administriranje sistema svodi na par klikova mišem i tako čini prelaz sa, recimo, MS Windows-a na Linux izuzetno lakim i skoro neprimjetnim. Tu su i distribucije kao Slackware Linux ili Debian GNU/Linux koje se drže tradicije i sigurnosti i zahtevaju nešto veće znanje od prethodno navedenih, ali više ne morate biti vrsni poznavaoci Linux-a da bi ih uspješno koristili.

Kako god bilo, koju god Linux distribuciju da odaberete, nećete se pokajati jer će vam se u današnje vrijeme kada se “pazi da je OS legalan” sigurno višestruko isplatiti.

MAC OS

Apple Macintosh je porodica računala koje je razvila američka tvrtka Apple Computer. Ovoj računar je bio stavljeno na prodaju u SAD 24. maja, 1984., i bio je prvi računar široke potrošnje koje je imalo grafičko okruženje i računarski miš, umesto tada standardnog tekstnog okruženja.

Za nastanak Macintosh hardvera i softvera zaslužni su Bill Atkinson, Chris Espinosa, Joanna Hoffman, George Crow, Burrell Smith, Jerry Manock, Jef Raskin i Andy Hertzfeld. Njihov cilj je bio da rad na računaru učine lakšim za upotrebu upravo preko grafičkog interfejsa (do tada je MS- DOS bio najzastupljeniji).

Zanimljivo je reći da na tržištu Apple vodi najveću bitku sa Microsoft-om, koji je navodno ukrao prvi grafički dizajn Macintosh-a (u svetu se još uvek vode polemike oko ovog detalja iz prošlosti).

Za razliku od PC računara za koje delove možete da nađete kod širokog kruga proizvođača iz celog sveta, Macintosh se opredelio za zatvorenu arhitekturu i specifične standarde pa je zato i mnogo skuplji i ne tako široko zastupljen. Bez obzira na taj nedostak, on i dalje drži veliki dio tržišta iz razloga pouzdanosti i sa odličnim operativnim sistemom.

Važno je napomenuti da se u martu 2006. desila svojevrsna revolucija kada su Mac-ovi u pitanju. Do tada Apple računari, bazirani na Motorolinim procesorima, prelaze na Intel-ove procesore, čime su praktično otvorena vrata za upotrebu Mac OS i na “običnim” PC računarima. Do tada jedine verzije Mac OS-a za PC bile su one nelegalne “crack-ovane” verzije. Od tog momenta, neprevaziđeni Windows OS je napokon dobio jakog konkurenta.

Još zanimljiviji je podatak da je od 2006. sam Apple ponudio software “Boot Camp” kojim se omogućava korištenje Windows OS na Mac računarima.

Pitanja

1. Šta su operativni sistemi?
2. Koje su opšte funkcije operativnih sistema?
3. Kako se dele operativni sistemi na osnovu kriterijuma upotrebe?
4. Ispričaj nešto o Windows?
5. Ispričaj nešto o Linux-u?
6. Ispričaj nešto o Mac OS?

[1] GUI, grafički korisnički interfejs ili grafički interfejs (engl. graphical user interface) je metod interakcije sa računarom kroz manipulaciju grafičkim elementima i dodacima uz pomoć tekstovnih poruka i obaveštenja. GUI programi prikazuju vizuelne elemente poput ikone, prozora i drugih elemenata