Mnoge formule koje definišete koristiće funkcije radnih listova. Te funkcije mogu znatno poboljšati formule i olakšati obavljanje proračuna koji bi bez njih bili teški (ili čak nemogući). Na primer, možete da koristite funkciju TAN da biste izračunali tangens ugla. Takav komplikovan proračun ne biste mogli uraditi samo pomoću matematičkih operatora.
Primeri korišćenja funkcija u formulama Funkcija radnog lista znatno pojednostavljuje formulu.
Da biste u koloni, redu ili nekom području izbrojali samo ćelije koje sadrže numeričke vrednosti, upotrebite funkciju COUNT.
=COUNT(D8:D19)
Evo još primera. Da biste bez funkcije izračunali prosečnu vrednost u deset ćelija (A1:A10), morate da napravite ovakvu formulu:
= (A1+A2+A3+A4+A5+A6+A7+A8+A9+A10) /10
Ne izgleda baš lepo, zar ne? A još je gore to što morate da menjate formulu ako želite da dodate još neku ćeliju. Srećom, ovu formulu možete da zamenite mnogo jednostavnijom formulom, koja koristi jednu od Excelovih ugrađenih funkcija, AVERAGE:
=AVERAGE(A1:A10)
Pogledajte dalje kako funkcija omogućava izračunavanje koje drugačije ne možete da izvedete. Recimo da treba da odredite najveću vrednost u opsegu. Bez upotrebe funkcije, formula ne bi mogla dati odgovor. Evo formule u kojoj se koristi funkcija MAX koja daje najveću vrednost u opsegu A1:D100:
=MAX(A1:D100)
Funkcije ponekad mogu da vas poštede ručnog prepravljanja. Pretpostavimo da imate radni list sa 1000 imena u ćelijama A1:A1000 i da su imena ispisana velikim slovima. Hteli biste da imena budu ispisana velikim početnim slovom; na primer, HAMZA MAKSUTI mora da bude Hamza Maksuti. Mogli biste da potrošite nekoliko narednih sati unoseći imena u listu -ali možete da upotrebite formulu s funkcijom PROPER koja će tekst u ćeliji A1 izmeniti u tekst s pravilno upotrebljenim velikim slovom:
=PROPER(A1)
Upišite navedenu formulu u ćeliju B1 i onda je kopirajte (povucite ručicu za automatsko unošenje) u narednih 999 redova.